Međuizbori se dešavaju u trenutku kada je američka ekonomija veoma ranjiva i više se niko ne pita da li će SAD skliznuti u recesiju, već je samo pitanje kada će se to desiti, piše Si-En-En.
Rastu geopolitičke tenzije, inflacija i kamatne stope, pa su ekonomske posledice političkih odluka u centru pažnje. Drugačije rečeno, Amerikanci će na međuizborima birati članove Kongresa što nije važno samo zbog njihovih političkih stavova, već zbog toga što će oni odlučivati o ekonomskim pitanjima važnim za običnog čoveka.
Porezi
Predsednik Džozef Bajden je nagovestio da bi mogao da uvede porez na neočekivani prihod velikim naftnim kompanijama, nakon što su zabeležile rekordne profite na visokim cenama gasa. Manje je verovatno da bi takav porez uveli republikanci, a oni se generalno i ne zalažu za povećanje poreza bogatima.
"Šta međuizbori znače za tržišta? Ako republikanci dobiju Predstavnički dom, povećanje poreza je gotovo nemoguće", rekao je Dejvid Vagner, menadžer u "Aptus Kapital Advajzors".
Šta je sa smanjenjem poreza? Ako republikanci preuzmu kontrolu nad Kongresom, biće teško usvojiti bilo kakva ozbiljnija smanjenja poreza bez neke podrške demokrata ili predsednika Bajdena, što znači da će sve da se svede na "puno priče, a malo akcije".
Gornja granica duga
Gornja granica federalnog duga je poslednji put podignuta u decembru 2021. i verovatno će morati ponovo da se podigne da bi Amerika mogla da pozajmi novac potreban za funkcionisanje vlade i za nesmetano funkcionisanje tržišta američkih trezora, u iznosu od otprilike 24 triliona dolara.
Izgleda kao da se sprema sukob između demokrata i republikanaca, piše Si-En-En i objašnjava: Republikanci u Predstavničkom domu nagoveštavaju da bi mogli da traže ozbiljno smanjenje potrošnje u zamenu za povećanje gornje granice duga.
Ako vlast na kraju bude podeljena i dođe do kohabitacije, to bi moglo da znači loše vesti za tržište. Poslednji put kada se takva situacija dogodila, pod Obaminom administracijom 2011. godine, Sjedinjene Države su izgubile besprekorni AAA kreditni rejting od "Standard Pura", a akcije su pale za više od 5%.
Potrošnja
Demokrate su najavile da nameravaju da se usredsrede na delove fiskalne agende koje je predložio predsednik Bajden 2021. godine, a koji još nisu zakonom usvojeni, uključujući proširenje zdravstvenog osiguranja i poreske kredite za brigu o deci. Ako pobede republikanci ili dođe do kohabitacije, to će biti odloženo. Ekonomisti "Goldman Saksa" smatraju da bi pobeda demokrata verovatno povećala fiskalna izdavanja na federalnom nivou u slučaju recesije, dok bi republikanci izbegavali skupe pakete pomoći.
Socijalna davanja
Popularni programi socijalnih davanja suočavaju se sa problemom održivosti na duge staze i to je za obe strane goruća tema.
Demokratski senator Džo Mančin rekao je da treba uneti neke izmene u potrošnju, da bi se ojačali programi socijalnog osiguranja za koje je rekao da su "bankrotirali". On je dodao da se zalaže za zajedničko odlučivanje demokrata i republikanaca o ovim pitanjima u naredne dve godine, kako bi se suočili sa "ogromnim problemima". Republikanski senator Rik Skot predložio je da se o skoro svim federalnim programima potrošnje ponovo odlučuje na svakih pet godina. Analitičari ocenjuju da bi zbog ovoga programi socijalne pomoći postali još nesigurniji.
Federalne rezerve
Poslanici se sve više bune zbog brzine kojom se povećavaju kamatne stope Federalnih rezervi u borbi protiv inflacije.
Demokratski senatori Elizabet Voren, Šerod Braun i drugi pozvali su predsednika Fed-a Džeroma Pauela da uspori tempo povećanja, dok je jedan od senatora iz redova republikanaca zahtevao od Pauela da se odupre kupovini državnog duga, ako to dozvole tržišni uslovi.
Još 25 milijardi dolara
Američki potrošači su u septembru pozajmili još 25 milijardi dolara, prema nedavno objavljenim podacima Federalnih rezervi, pošto su veći troškovi uslovili veće oslanjanje na kreditne kartice i druge oblike zaduživanja.
U normalnim ekonomskim uslovima, ovaj porast bi bio zabrinjavajuć, rekao je Metju Šulc, glavni kreditni analitičar kompanije "LendingTri". "Međutim, to je zapravo drugo najmanje povećanje u prošloj godini." Ekonomisti su predviđali da će ova cifra iznositi čak 30 milijardi dolara na mesečnom nivou.
Neophodno je imati u vidu inflaciju, podseća Si-En-En, koja dostiže neslavni rekord i veoma opterećuje Amerikance, nadmašujući rast plata i primoravajući potrošače da se više oslanjaju na kreditne kartice i štednju.
U drugom kvartalu ove godine stanje na kreditnim karticama zabeležilo je najveće povećanje u odnosu na prethodnu godinu u protekle dve decenije, prema podacima njujorških Federalnih rezervi.