Ekonomija
Sukob Francuske i Nemačke: Iza priče o ulozi nuklearne energije stoji borba za ekonomsku prevlast
S obzirom na to da su troškovi energije u Nemačkoj i dalje visoki i da je sigurnost snabdevanja neizvesna, jer zemlja napušta i ugalj, Francuska je u poslednje dve godine privukla skoro 50 odsto više projekata direktnih stranih investicija nego Nemačka
Francuska je postavila ultimatum, a Nemačka ga je odbila u sve žešćem sukobu koji otkriva poremećaj izazvan kombinacijom energetske krize u regionu i zelene agende Evropske unije.
Dok se spor vrti oko uloge nuklearne energije u budućem energetskom miksu bloka, čini se da se na kraju ipak radi o tome gde se nalazi industrijsko srce Evrope.
Čak i kada su cene energenata pale sa rekordnih nivoa zabeleženih prošle godine, pozicije su očvrsnule, jer Francuska i Nemačka nastoje da izbegnu da njihove privrede zaostaju dok EU nastoji da postane ugljenično neutralna.
"Vlade u Parizu i Berlinu traže kako da obezbede struju po najnižoj ceni. To je skoro pitanje političkog opstanka", rekao je Kristijan Egenhofer, viši istraživač u CEPS-ovom istraživačkom centru u Briselu.
Potresene takozvanim protestima žutih prsluka u Francuskoj pre pet godina, cene energije i dalje su eksplozivna tema za vladu predsednika Emanuela Makrona.
Koalicija kancelara Olafa Šolca u Nemačkoj se takođe suočava sa intenzivnim pritiskom nakon što je podrška pala ovog proleća nakon reforme koja podrazumeva da se grejanje domaćinstava prebaci sa fosilnih goriva. Opozicione stranke u obe zemlje se bave ovim pitanjem.
EU ne može sebi priuštiti produženi sukob unutar svog industrijskog jezgra. Zakon o smanjenju inflacije američkog predsednika Džoa Bajdena izazvao je zabrinutost zbog toga što SAD privlače investicije, dok nedavna istraga o kineskim subvencijama proizvođača električnih vozila odražava rastuću zabrinutost zbog konkurentske pretnje koju predstavlja azijska supersila, piše "Blumberg".
Prepirka oko cena energije samo je jedan aspekt tenzija između dve zemlje. Francuska i Nemačka su se ove godine sukobile oko ključnih elemenata Zelenog dogovora. Prvo, Nemačka je zadržala pravila koja od 2035. efektivno zabranjuju nova vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem zbog izuzeća za takozvana e-goriva. Zatim je Francuska insistirala na sličnom izdvajanju za nuklearnu energiju u zakonu o obnovljivoj energiji.
Sada, Francuska nastoji da dobije prednost u rekonstrukciji EU pravila tržišta električne energije kako bi pomogla u produženju svoje stare i zadužene baze reaktora. Njen plan bi efektivno omogućio vladi da osigura veću stabilnost za državnu kontrolu "Elektrisite de Frans" i da iskoristi nove izvore finansiranja kako bi produžio život svojih reaktora.
Francuskom javnom preduzeću su veoma potrebna sredstva. EDF je saopštio da će možda morati da ulaže 25 milijardi evra (27 milijardi dolara) godišnje kako bi produžio rad 56 reaktora iz osamdesetih i devedesetih godina, izgradio nove, dodao kapacitet vetra i sunca i nadogradio mreže. Problem je što je energetski gigant opterećen dugom od 65 milijardi evra.
Berlin blokira ovu inicijativu dok se Nemačka bori da obnovi sopstveni energetski sistem nakon kolapsa snabdevanja ruskim gasom prošle godine i završava decenijski put da zatvori svoje nuklearne reaktore ove godine. Najveća evropska privreda zabrinuta je da će Francuska biti u poziciji da potkopa nemačke cene energije ako pariski propis dozvoli EDF-u da prodaje struju po neekonomičnim cenama.
"Poenta neslaganja je da je francuska energetska infrastruktura državna svojina", rekao je nemački ministar ekonomije Robert Habek u Rostoku, odgovarajući francuskom kolegi Brunu Le Meru koji je u ranijem javnom nastupu rekao da je nuklearna energija "crvena linija" za njegovu zemlju.
Bez pouzdanog pristupa pristupačnoj energiji, Nemačka se plaši da će energetski intenzivne kompanije investirati negde drugde i da će izgubiti industrijsku bazu.
"Moja poenta nije da Francuska ima nuklearne elektrane. Moja poenta je da operater nuklearnih elektrana može ponuditi jeftine cene ispod tržišne vrednosti", rekao je Habek.
Zaista postoji razlog za zabrinutost. S obzirom na to da su troškovi energije u Nemačkoj i dalje visoki i da je sigurnost snabdevanja neizvesna, jer zemlja napušta i ugalj, Francuska je privukla skoro 50 odsto više projekata direktnih stranih investicija nego Nemačka u poslednje dve godine.
Poverenje u nemačku energetsku tranziciju - koja uključuje rizično širenje na vodonik - je naglo opalo među preduzećima u zemlji. Skoro trećina proizvođača ili razmišlja o prebacivanju proizvodnje u inostranstvo, ili je u tom procesu, prema istraživanju Nemačke trgovinske i industrijske komore. I Francuska je spremna da pokuša da ih privuče.
Najveći nemački proizvođač aluminijuma "Trimet" morao je da smanji proizvodnju tokom prošlogodišnje energetske krize. Ali to se promenilo kada je EDF u junu topionici u Sen Žan-de-Morijenu na jugoistoku Francuske ponudio novi desetogodišnji ugovor o snabdevanju ispod trenutnih tržišnih cena.
"Francuska jeftina nuklearna energija omogućila je 'Trimetu' da unapredi svoju zelenu transformaciju", rekao je tada glavni izvršni direktor Filip Šluter.
"Industrijska konkurentnost je važan element u diskusiji između Nemačke i Francuske. Nemačka se suočava sa problemom da Francuska može imati jeftiniju struju od nuklearne energije dugi niz godina", rekao je Kristijan Rubi, generalni sekretar evropske asocijacije energetskog sektora "Euroelektrik".
U pokušaju da odgovori, Habek je predložio privremeno subvencionisanje cena industrijske električne energije, ali se bori da dobije široku podršku. Plan rizikuje nastavak podrške države neefikasnim proizvođačima i usporavanje preko potrebne tranzicije na čistu energiju.
Ambicije Nemačke da subvencioniše cenu električne energije za industriju su isto tako pogrešne kao i Francuske. Nemačka i Francuska bi trebalo da se dogovore o masovnom širenju obnovljivih izvora energije veoma brzo, smatra Klaudija Kemfert, stručnjak za energetiku na nemačkom institutu za ekonomska istraživanja u Berlinu.
Pritisak raste u Parizu jer domaći zakon koji obavezuje EDF da prodaje velike količine električne energije uz veliki popust na trenutne veleprodajne cene ističe krajem 2025. Viši savetnik francuske vlade tvrdi da bi, prema novoj uredbi koja bi uskoro trebalo da bude predstavljena, budući troškovi električne energije u Francuskoj na kraju bili bi bliski onima u Nemačkoj i obe zemlje će se verovatno složiti oko sličnih ciljeva cene električne energije za svoje industrije.
Ali dve zemlje su na suprotnim polovima energetske debate, čineći razlike gotovo nemogućim za premošćivanje. Dok je Nemačka zatvorila preostale reaktore nakon kratkog produženja, kako bi pomogla u rešavanju energetske krize, Francuska se oslanja na nuklearnu energiju za oko dve trećine svoje proizvodnje električne energije. Ali, sistemu su veoma potrebne nadogradnje, a niz prekida — koji su prošle godine podigli cene struje u Francuskoj na rekordni nivo — istakao je hitnost da se problem reši.
Dok Francuska i Nemačka nastavljaju da se prepiru, vreme pritiska da se postigne dogovor. Ako se spor ne razreši do kraja ove godine, izbori za Evropski parlament sledeće godine mogli bi mesecima da zaustave napredak. U međuvremenu, druge industrijske sile ne miruju.
"Spor između dve zemlje nije dobar za Evropu. Blok bi trebalo da bude ujedinjen u pogledu konkurencije sa Kinom i SAD", rekao je Henrik Alers, šef konsultantske kuće EI u Nemačkoj.
