Kada je ukrajinski trgovinski predstavnik Taras Kačka otkrio za "Politiko" da će Kijev tužiti vlade Evropske unije u sporu oko žita, burno je reagovao jedan diplomata iz EU.O je zapitao "Da li je taj čovek bio pijan?". Sve misli o diplomatiji isparile su u žaru frustracije ogorčenog evropskog izaslanika.
Ukrajina je ispunila Kačkino obećanje u ponedeljak, formalno podnevši tužbu protiv Poljske, Mađarske i Slovačke Svetskoj trgovinskoj organizaciji nakon što je trojac odlučio da prkosi Briselu i zabrani uvoz ukrajinskog žita. Spor je narušio evropsko jedinstvo, a sukob je ozbiljno testirao odnose između Kijeva i Brisela u osetljivom trenutku.
"Politiko", međutim, piše da to nije ono što je najgore i da je sve što se trenutno dešava samo nagoveštaj borbi koje dolaze.
Kačka se nije obazirao na "pijanu" šalu, ali je rekao da diplomate EU očigledno "nisu spremne za ovakve direktne poruke" iz Kijeva.
Tenzije su dostigle vrhunac u petak uveče, nakon što je Evropska komisija odlučila da dozvoli prodaju ukrajinskih žitarica širom EU. Time su okončana ograničenja na uvoz žitarica koje je ovog proleća pet istočnih zemalja članica EU prvobitno tražilo i uspelo da dobije, kako bi zaštitile svoje domaće poljoprivrednike od konkurencije.
U roku od nekoliko sati, Poljska, Mađarska i Slovačka objavile su sopstvene jednostrane zabrane ukrajinskog žita — odbacivši odluku Evropske komisije, kršeći pravila jedinstvenog tržišta EU i razbesnevši druge vlade EU.
Saveznici sa pola radnog vremena
Te tri zemlje su krive za "solidarnost sa pola radnog vremena" sa Ukrajinom, požalio se nemački ministar poljoprivrede Džem Ozdemir.
"Kada vam odgovara, vi ste solidarni, a kada vam ne odgovara, niste", rekao je Ozdemir u ponedeljak kada je stigao na sastanak ministara poljoprivrede EU.
Jedan diplomata EU rekao je da unilateralni potez dokazuje da je osvajanje glasova u Poljskoj veća briga od ekonomske, koja je usred kampanje sa visokim ulozima uoči izbora u oktobru.
"Ne radi se više o ekonomskim brigama, već o nacionalnim političkim ciljevima. To smo već znali, ali sada je to otvoreno i jasno svima", rekao je diplomata.
Taj spor predstavlja jedan od sukoba u srcu zapadne alijanse koja podržava Ukrajinu. "Politiko" ističe da je sada aktuelno pitanje, koliko još EU (i drugi saveznici Ukrajine) mogu da održe podršku Kijevu, suočeni sa političkim pritiskom da podstaknu svoje domaće ekonomije i - kao u Poljskoj - dobiju glasove?
Pitanje će postati samo složenije kako Ukrajina, koja je poljoprivredna sila, bude nastojala da postane punopravna članica EU.
Ministri za evropska pitanja iz 27 prestonica bloka će danas tokom ručka razgovarati o potencijalnom budućem proširenju bloka kako bi se primile Ukrajina i nacije na Zapadnom Balkanu. Lideri EU su glasno govorili o potrebi da se otvore vrata EU Ukrajini nakon što je počela ruska specijalna vojna operacija.
Ali, sve više, blok počinje da shvata da prihvatanje ratom razorene zemlje sa više od 40 miliona ljudi znači da će i sama EU morati da se promeni. Prihvatanje žitnice Sovjetskog Saveza na jedinstveno tržište EU učinilo bi Ukrajinu najvećim korisnikom poljoprivrednih subvencija EU, što bi nametnulo reviziju Zajedničke poljoprivredne politike. Zatim postoje veća pitanja, uključujući troškove rekonstrukcije, regionalnu pomoć i potrebu za reformom unutrašnjih procesa EU.
U svim ovim debatama, postojeće zemlje članice EU će izgubiti moć i novac u korist Ukrajine.
"Žito je naš prvi test", rekao je jedan zvaničnik EU za "Politiko".
Manevrisanje poljske desničarske vlade, koja se bori za ponovni izbor sledećeg meseca, već nedeljama zabrinjava druge zemlje članice EU.
Zajedno sa baltičkim zemljama, Varšava je zagovarala pooštravanje evropskih ekonomskih sankcija Rusiji i zalagala se za više oružja i novca za Ukrajinu. Ali kada se suoči sa posledicama podrške Ukrajini za njene farmere, neverovatno je koliko brzo Poljska 'baci Ukrajince pod voz', rekao je zvaničnik EU.
Drugi diplomata je ukazao da ovaj potez Poljske, Mađarske i Slovačke podriva čitavo jedinstvo EU u odnosu na Ukrajinu, dodajući da bi "Komisija verovatno trebalo da tuži te zemlje članice, zbog kršenja pravila unutrašnjeg tržišta.
Evropska komisija je, međutim, u delikatnoj poziciji. U okviru svog mandata da održava jedinstveno tržište EU, izvršna vlast može da pokrene postupak za kršenje prava - što bi takođe poslalo signal podrške Kijevu.
Portparol Evropske komisije rekao je juče da izvršna vlast još analizira zabrane iz tri zemlje.
Ali, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen takođe treba da odmeri uticaj takvog poteza na opšte izbore u Poljskoj 15. oktobra, na kojima vladajuća partija Pravo i pravda treba da se održi na lokalnim izborima da bi osvojila treći mandat bez presedana.
Proglašavajući zabranu uvoza tokom vikenda, premijer Mateuš Moravjecki je rekao: "Ostali smo na svojim pozicijama. Branimo poljskog farmera. Mi branimo poljsko selo".
Fon der Lajen je takođe bila pod pritiskom članova svoje političke porodice - Evropske narodne partije desnog centra (EPP) - da produži ograničenja uvoza žitarica.
EPP čini jezgro glavne poljske opozicione grupe, Građanske koalicije, koju predvodi bivši Evropski savet i predsednik EPP Donald Tusk, koja se takođe "udvarala" poljoprivrednicima uoči izbora.
Odluka Kijeva da pokrene sudski postupak u STO je sada problem za Brisel. Uobičajeno, EU predstavlja svoje zemlje članice u STO, pošto je trgovina isključiva politička nadležnost Komisije. Ali, da li bi Brisel branio trgovinske mere svojih zemalja članica kojima se izvršna vlast zapravo protivi?
Holger Hestermajer, profesor prava na Bečkoj školi za međunarodne studije, rekao je da će EU verovatno nastojati da zaštiti sopstvenu nadležnost, rekavši da "ne želimo da napravimo presedan u kojem u nekim slučajevima države članice to rade same, a zatim brani svoje mere".