Stručnjaci upozoravaju: Nemačka će najviše patiti od usporavanja svetske ekonomije

Očekuje se da će Nemačka doživeti najteži udarac od usporavanja svetske ekonomije izazvanog višim kamatnim stopama i slabijom globalnom trgovinom, upozorila je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Organizacija sa sedištem u Parizu rekla je da će najveća evropska ekonomija verovatno biti jedina zemlja G20 osim Argentine čija će se privreda ove godine smanjiti tokom šireg međunarodnog usporavanja. Nakon jačeg početka 2023. nego što se očekivalo, uz pomoć nižih cena energije i kineskog ublažavanja ograničenja kovida, OECD je saopštio da se aktivnosti u vodećim zemljama usporavaju krajem godine.

Zapad strahuje za svoju ekonomiju, društvenu i političku stabilnost: Vreme je na strani Kine

Uticaj viših kamatnih stopa na hvatanje u koštac sa visokom inflacijom od početka sukoba u Ukrajini povećao je pritisak na domaćinstva i preduzeća, dok se nemačka industrijska proizvodnja bori sa slabijim obimom globalne trgovine.

Privredni rast u Kini, koja je važan nemački trgovinski partner, bio je slabiji nego što se očekivalo, prema OECD-u, dok je ekonomska aktivnost širom Evrope bila pod pritiskom zbog tvrdoglave inflacije i viših kamatnih stopa.

Smanjujući prognoze rasta, analitičari navode da je nemačka privreda na putu da se ove godine smanji za 0,2 odsto, što je manje u odnosu na procenu za nulti rast napravljenu u junu. Nemačka beleži i najoštriji pad ocene među zemljama EU obuhvaćenim izveštajem za 2024. Predviđaju joj rast od 0,9%, što je pad u odnosu na prethodnu procenu od 1,3%.

Kler Lombardeli, glavni ekonomista OECD-a, je izjavila da je evidentan slabiji rast u celoj Evropi, ali da je će Nemačka verovatno najviše patiti od usporavanja svetske ekonomije.

"Vidite uticaj inflacije na stvarne prihode. To je potiskivalo potražnju potrošača, kao i uticaj pooštravanja monetarne politike. Nemačka je, možda više od drugih ekonomija EU, pogođena usporavanjem u Kini. Mnogo izvozi u Kinu, ali i uvozi iz ove zemlje, tako da je to kombinacija faktora", objasnila je Lombardeli za "Gardijan".

Ona je rekla da OECD ne predviđa recesiju u bilo kojoj od velikih ekonomija, iako će privredna aktivnost ostati slaba i upozorila je da postoje rizici ako inflacija ostane tvrdoglavo visoka ili se aktivnost u Kini dodatno pogorša. Domaćinstva i preduzeća ostali su pod pritiskom visokih kamata. Dodala je da problem još nije rešen i da je prerano za proglašenje pobede.

OECD očekuje da će rast u svetskoj ekonomiji ostati ispod nivoa ove i sledeće godine, sa rastom od 3% u 2023. pre usporavanja na 2,7% u 2024. Dok je inflacija opadala, navodi se da su pritisci uporni u mnogim ekonomijama – zadržavaju se pritisci troškova i visoke profitne marže kompanija u nekim sektorima.

Organizacija je ostavila svoje prognoze rasta u Velikoj Britaniji za 2023. nepromenjene na 0,3%, što je treća najslabija vrednost u G20, dok je svoju procenu za 2024. smanjila sa 1% na 0,8%.

Britanija u vrhu po stopi inflacije

Očekuje se da će Velika Britanija imati najvišu inflaciju u G20 nakon Turske i Argentine, sa prosečnom stopom za 2023. od 7,2%. 

Sajam automobila u Minhenu: Pojavio se novi lider na tržištu, početak kraja nemačke auto-industrije?

Telo koje predstavlja 38 najbogatijih zemalja sveta pozvalo je centralne banke da zadrže kamatne stope na "restriktivnoj" teritoriji sve dok se ne pojave jasni znaci da osnovni inflatorni pritisci blede. Međutim, ovo bi povećalo rizik od slabijeg privrednog rasta tako što bi narušilo poverenje preduzeća i potrošača.

Ekonomisti predviđaju da se vodeće svetske centralne banke približavaju kraju najagresivnijeg ciklusa povećanja kamatnih stopa u poslednjih nekoliko decenija, usred sve veće zabrinutosti zbog uticaja prethodnih povećanja na ekonomsku aktivnost.

Evropska centralna banka je prošle nedelje povećala stope na najviši nivo od uvođenja evra 1999. Očekuje se da će Federalne rezerve SAD u sredu ostaviti nepromenjene troškove zaduživanja, dok će Banka Engleske verovatno podići kamatne stope poslednji put u tekućem ciklusu u četvrtak nakon što ih je već 14 puta povećala.

Lombardeli je rekla da se vidi da postupci u monetarnoj politici imaju uticaj, jer se podizanjem kamatnih stopa obuzdava potražnja, što je neophodno da se Evropa uhvati u koštac sa ovim izazovom inflacije, ali da to onda za posledicu ima niži rast privrede.