RT Balkan analiza: Koliki je javni dug Srbije i kome smo najviše dužni

Javni dug Srbije je u poslednjih deset godina gotovo udvostručen, jer je sa 20 milijardi evra u 2013. godini na kraju jula ove godine premašio 35 milijardi evra. Njegov udeo u bruto domaćem proizvodu, međutim, poslednjih godina pada, zbog rasta privrede. Tako je 2015. godine od bio na oko 70 odsto, a danas je nešto iznad 50 odsto BDP-a.

U ekonomskoj teoriji to ne predstavlja visok nivo zaduženosti, ali stručnjaci napominju da rizik od prekomernog zaduživanja zavisi od sposobnosti privrede da ta dugovanja "servisira".

Zemlje širom sveta su se u godini pandemije zaduživale i davale pakete pomoći građanima i privredi i Srbija u tom slučaju nije bila izuzetak. Najnoviji podaci o globalnom dugu koji je dostigao rekordan nivo od 307 biliona dolara, pokazuju da su sa sličnom praksom mnoge vlade, pa i naša, nastavile i u protekle dve godine.

Pitanje je da li Srbija sme da nastavi da se zadužuje ovim tempom i koliko smo daleko od rizičnog nivoa javnog duga?

Profesor na Univerzitetu Singidunum Nikola Stakić kaže za RT Balkan da je činjenica da se javni dug Srbije udvostručio, ali napominje da smo ipak i dalje u "sigurnosnoj zoni", sa nešto iznad 50 procenata, što je daleko ispod kriterijuma iz Mastrihta, koji predviđaju zaduživanje do 60 odsto.

Globalni dug dostigao novi rekord: Pogurale ga najjače ekonomije

"Ima mnogo zemalja koje su razvijenije od nas i imaju mnogo veći dug, ali imaju i mnogo veći kapacitet da otplaćuju svoje obaveze, i troškovi za kamate su za njih značajno niži nego što su za nas. Za naš slučaj, možemo da kažemo da smo u srednjoj kategoriji, da nismo ni premalo ni previše zaduženi. Gleda se nekoliko indikatora i mi za sada nemamo problema u izmirivanju naših obaveza. Kako će biti ubuduće, zavisiće od toga kako će se kretati odnos između novog duga i rasta BDP-a. Kada bi rast BDP išao paralelno, pa čak i više od rasta duga, to bi bila najpovoljnija opcija", kaže profesor.

Mnoge vlade su prethodnih meseci masovno posegle za kreditima, toliko da je globalni dug u prvoj polovini godine porastao za deset biliona i dostigao novi rekord - od 307 biliona dolara. Prema podacima Instituta za međunarodne finansije ta suma predstavlja 336 odsto globalnog BDP-a. Svetski javni dug pogurale su najjače ekonomije. Veći deo rasta globalnog duga u ovoj godini je posledica povećanog zaduživanja u velikim razvijenim zemljama - SAD, Japanu, Velikoj Britaniji i Francuskoj. Institut, takođe, beleži primetno povećanje duga u vodećim svetskim ekonomijama u razvoju – Kini, Indiji i Brazilu.

Ministar finansija Siniša Mali je nedavno izjavio da je Srbija apsolutno vodi računa o svom javnom dugu i da sve svoje obaveze ispunjava u dinar i dan i nema nikakav problem sa javnim dugom. On je naveo primer Francuske gde javni dug u BDP učestvuje oko 115, dok je u Španiji više od toga, a u Italiji čak 160 odsto. Mali je napomenuo i da je javni dug Nemačke, najveće i najjače ekonomije u Evropi, čak 2.500 milijardi evra.

"Taj dug Nemačke treba da se uporedi sa veličinom njihove ekonomije, veličinom zemlje, površinom, brojem stanovnika i svim ostalim stvarima. Srbija ima javni dug od 35 milijardi evra i u odnosu na naš BDP koji će ove godine prvi put biti preko 68 milijardi evra, vi onda imate učešće javnog duga u ovom trenutku od 50,5 odsto", kazao je Mali.

Profesor Nikola Stakić napominje da razvijene zemlje mogu sebi da dozvole da se zaduže u mnogo većem procentu BDP-a u odnosu na Srbiju, jer njihove privrede mogu da servisiraju ta dugovanja.

"To je jako složena situacija, ako svake godine imate deficit, a nemate stopu ekonomskog rasta, onda vam i dug postaje sve veći problem. Važna stavka je i koliko dugo će trajati ovaj period visokih kamatnih stopa. Nama neki dugovi dospevaju na naplatu i moramo da ih obnovimo, po trenutno visokim kamatnim stopama, ali i uprkos tome mislim da je situacija u Srbiji za sada na nivou koji nije alarmantan i da nema potrebe za rezovima kakve smo imali ranije, kada smo imali vanredno smanjivanje penzija", kaže Stakić.

Najniži javni dug Srbija je imala 2008. godine, pre krize, 26,8 odsto, da bi 2015. godine dostigao rekordnih 70 odsto BDP. U poslednjih pet godina, javni dug Srbije kreće se od 52 do 57 odsto BDP. Kritičari smatraju da će i naša deca i unuci plaćati državne dugove. Za ekonomiste, pravo pitanje je, zašta se krediti uzimaju. Zaduživanje za infrastrukturu ili investicije u tehnologiju zovu "dobrim dugom koji se lako vraća".

Profesor Stakić napominje da se vlade najčešće zadužuju da bi postigle dva cilja - kredite koriste za kapitalne investicije ili za pokrivanje budžetskog deficita.

"Kada se krediti koriste za neke kapitalne projekte to je "zdravo" zaduživanje, gde vi otplaćujete obaveze po osnovu zaduživanja na osnovu neke novostvorene vrednosti, od ulaganja u infrastrukturu, neke razvojne projekte. Sve zemlje sveta, međutim, koriste i ovaj drugi oblik, a to je da se zadužuju da li za neku potrošnju ili za pokrivanje budžetskog deficita. Dakle, između ostalog, i mi jedan deo koristimo za to, jer moramo rashode u centralnoj kasi, koji su veći od prihoda da pokrijemo zaduživanjem.

U Narodnoj banci Srbije očekuju da javni dug nastavi silaznu putanju u narednim godinama, uz dalje smanjenje valutnog rizika.

"U 2021. godini, učešće javnog duga u BDP-u je smanjeno na 56,5 odsto, uprkos tome što su emitovane tri evroobveznice koje su bile namenjene za pokriće troškova pandemije. Prošle godine je učešće javnog duga u BDP-u smanjeno na 55,1 odsto, uprkos uticaju međunarodne energetske krize na rast budžetskih izdataka i nabavku energenata. Na kraju jula ove godine, učešće javnog duga u BDP-u iznosilo je 50,7 odsto i smanjeno je za jedan procentni poen u odnosu na jun", navode iz Narodne banke Srbije.

Kome najviše dugujemo?

Prema izveštaju Uprave za javni dug, najveći poverioci Srbije su kupci evroobveznica kojima naša zemlja duguje ukupno 8,9 milijardi evra. Slede kupci državnih dugoročnih dinarskih hartija kojima dugujemo 7,04 milijarde evra. Krediti koje Srbija otplaćuje stranim vladama su na trećem mestu po vrednosti javnog duga, u iznosu od 3,34 milijarde evra.

Rekordan javni dug Nemačke: Svaki građanin duguje više od 28.000 evra

Međunarodni monetarni fond (MMF) je tek na četvrtom mestu najvećih poverilaca Srbije. Njemu dugujemo ukupno 2,4 milijarde evra. Sledi kineska Eksport-import banka kojoj otplaćujemo neznatno manji dug – 2,37 milijardi evra. Još jedna međunarodna finansijska institucija je na šestom mestu liste najvećih poverilaca – Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj (IBRD) dugujemo 2,2 milijarde evra. Raznim poslovnim bankama Srbija otplaćuje gotovo isto toliko – 2,15 milijardi evra.

Sledeći iznos duga odnosi se opet na državne dugoročne hartije, ali u evrima – njihovim kupcima dužni smo 1,9 milijardi evra, a nešto manje Evropskoj investicionoj banci (EIB) – 1,8 milijardi evra. Ostalim poveriocima Srbija pojedinačno duguje manje od po milijarde evra.