Plata od 1.000 evra o kojoj većina radnika u Srbiji može samo da sanja, realnost je za zaposlene u 13 delatnosti koji zarađuju više od 117.000 dinara. Ubedljivi rekorderi su, međutim, i dalje programeri, jer je prosečna zarada zaposlenih u informacionim tehnologijama veća od 2.000 evra i u julu je bila 260.931 dinar. Stručnjaci kažu da ovako visoke zarade u desetak delatnosti vuku ceo srpski prosek, koji je u julu bio 83.781 dinar, dok svaki drugi zaposleni prima zaradu koja je manja od 64.734 dinara, koliko iznosi medijana.
Prosečnu zaradu tako, osim programera, "zidaju" i piloti i ostali zaposleni u vazdušnom saobraćaju čiji prosek se primakao iznosu od 200.000 dinara. Na visokom trećem mestu je sektor naučnog istraživanja i razvoja sa prosekom od 176.187 dinara. Naftaši se uobičajeno visoko kotiraju, a prosečna plata u eksploataciji nafte bila je 158.732 dinara.
Oni koji su angažovani u sektoru upravljačkih delatnosti, koji obuhvata pružanje savetodavne pomoći poslovnim i drugim organizacijama u vezi sa upravljanjem, kao što su strategijsko i organizaciono planiranje, finansijsko planiranje i planiranje budžeta, transfer tehnologije, kao i marketinški ciljevi i politike u proseku su plaćeni oko 151.506 dinara.
Kada je u pitanju prerađivačka industrija, najbolje su plaćene duvandžije (131.097 dinara), zaposleni u proizvodnji koksa i derivata nafte (142.894 dinara) i farmaceutskih proizvoda (119.982 dinara). Oni koji proizvode odevne predmete imaju upola manje plate (52.274) od onih koji prave lekove ili gotovo tri puta manje od onih koji su zaduženi za proizvodnju benzina, dizela i ostalih derivata.
Finansijske usluge donose platu od 134.699 dinara, a zarade koje su značajno iznad prosečnih imaju i u sektoru telekomunikacija sa 123.109 dinara i osiguranja sa 2.000 dinara manje.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna bruto zarada obračunata za jul 2023. godine iznosila je 115.664 dinara, dok je prosečna neto zarada, bez poreza i doprinosa iznosila 83.781 dinar. Rast bruto i neto zarada, u periodu od januara do jula u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 15,3 odsto nominalno, što znači da su plate u proseku rasle u skladu sa inflacijom - realno je taj rast bio oko 0,3 odsto.
U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečne bruto i neto zarade za jul 2023. godine nominalno su veće za 14,6 odsto, a realno za 1,9 procenata. Medijalna neto zarada iznosila je 64.734 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.
"To znači da polovina stanovništva dobija od 40.000 dinara koliko je minimalac do 64.000 dinara i da nama prosek vuku zaposleni u nekoliko oblasti sa najplaćenijim zanimanjima - IT, duvanska industrija, vazduhoplovstvo. Kada je u pitanju naučno-istraživački rad ne znači da svako ko se bavi naukom ima toliku platu, već samo oni koji pišu naučne radove, a primanja su uslovljena i vrstom istraživačke oblasti", kaže za RT Balkan Miloš Turinski sa specijalizovanog portala "Poslovi infostud".
On napominje da su maksimalne zarade koje su zabeležene na njihovom sajtu i značajno iznad tih prosečnih plata.
"Najveća ponuđena plata za programera bila je 500.000 dinara, što je daleko iznad proseka. Sa druge strane, imamo zanatska zanimanja, gde su nuđene plate i od dve ili tri hiljade evra. To su maksimalno zabeležene zarade koje su pojedinci, odnosno firme, nudili za određene pozicije, što ne znači da svi koji se bave tim poslom mogu da očekuju tu zaradu. Imali smo za šefa kuhinje 350.000 dinara, ali običan kuvar može da očekuje zaradu između 80.000 i 100.000 dinara", napominje Turinski.
U javnom sektoru najveće plate u državnoj upravi
Prosek plata u javnom sektoru u julu je iznosio 85.730 dinara, dok su oni koji rade kod preduzetnika u proseku dobijali upola manje - 42.566 dinara. Najveće plate imala je državna administracija, 97.294 dinara, dok su oni koji rade u pokrajinskoj administraciji u proseku zaradili 97.012 dinara.
Sledeći po visini primanja su zaposleni u javnim državnim preduzećima čije plate su u proseku bile po 96.804 dinara. Prosek radnika javnih lokalnih preduzeća bio je manji za oko 20.000 dinara i iznosio je 76.654 dinara.
Nešto manji prosek, 76.423 dinara zabeležen je u obrazovanju i kulturi dok su zaposleni u zdravstvu i socijali u proseku primili po 84.474 dinara.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) Ranka Savić kaže za RT Balkan da ne treba zanemariti da oko 300.000 ljudi prima samo minimalnu zaradu koja je trenutno oko 40.000 dinara, a da polovina, odnosno svaki drugi zaposleni ima manju platu od 64.000 dinara.
"Jedan deo, pre svega IT sektor, ali i državna uprava u velikoj meri vuku taj prosek. Ne možemo se baš pohvaliti visinom zarada, pre svega ako imamo u vidu inflaciju koja 'jede' sva ta povećanja zarade. Postoje razlike između sektora, ali i unutar svake delatnosti. U vazdušnom saobraćaju su velike zarade za srpske uslove, zbog plata kontrolora leta i pilota, ali mnogo manje zarađuju oni koji rade u službama na aerodromu i ima oko 80.000 dinara, iako i to nije mala plata u odnosu na većinu zaposlenih u našoj zemlji", kaže Ranka Savić za RT Balkan.
Ona ukazuje da ćemo se u budućnosti suočiti sa ogromnim problemom nedostatka radne snage, zbog čega će i plate u sektorima poput tekstilne industrije morati da rastu.
"I trgovina 'grca' i stalno im odlaze radnici, jer su plate oko 55.000 dinara. Dok ne dođe do nekog približnog usaglašavanja, svi ti sektori kao što je tekstilna industrija, trgovina, ugostiteljstvo, u kojima su izuzetno male plate će imati sve veći problem sa nedostatkom radnika. Samo kuvar u ugostiteljstvu ima dobru platu, a svi ostali minimalnu zaradu ili neznatno veću od minimalne. Ogroman je manjak i ukoliko budu želeli da imaju dovoljno radne snage za obavljanje svoje delatnosti poslodavci će nužno morati da povećavaju plate u tim sektorima", kaže Ranka Savić.
S druge strane, ekonomisti ukazuju da su niske prosečne plate signal da se zarade u pojedinim sektorima primaju "na ruke".