Deo sofisticiranog sistema pomoću kojeg se prevozi sankcionisana ruska nafta, koja se često prodaje po cenama višim od onih koje bi zapadne sile volele, je i namerno odstupanje između stvarnih i elektronskih lokacija tankera, piše "Blumberg".
Davanje lažnih koordinata automatskom identifikacionom sistemu (AIS) otežava raspoznavanje odakle pošiljke dolaze i dobrodošlo je nervoznim kupcima koji pokušavaju da prikriju trgovinu s Rusijom protiv koje su uvedene međunarodne mere nakon početka sukoba u Ukrajini.
Kako se navodi u tekstu, u tajanstvene manevre uključen je i tanker "Turba", koji je prema podacima sa satelita i praćenja kretanja brodova u koje je "Blumberg" ima uvid, bio blizu južne grčke obale 19. septembra, na mestu gde je izvršeno pretakanje nafte.
Sagrađen pre 26 godina, što znači da bi do sada već trebalo da bude pretvoren u staro gvožđe, brod je postao simbol ruskih napora da održi svoju trgovinu naftom, dodaje se u tekstu.
"Turba" je u maju razbesnela nadležne inspekcije zbog godine proizvodnje, škrtih izveštaja o inspekciji, misterioznim detaljima o vlasništvu i plovidbom pod zastavom Kameruna, države koju su organizacije koje zagovaraju bezbednu plovidbu stavile na crnu listu.
Nakon što joj je G7 uvela sankcije, Rusija je angažovala ogromnu flotu tankera u senci, koju često čine stari brodovi kao što je "Turba".
Sankcije su onemogućile članice Evropske unije da kupuju rusku naftu i istovremeno sprečile kompanije EU, naročito preduzeća koja se bave osiguranjem i tankerima, da pomažu u prevozu. Ali, jednom kada ti brodovi dospeju u međunarodne vode, kao što je to kod obala Grčke, smanjuje se obim kontrole aktivnosti.
Iako procene variraju, smatra se da se najmanje polovina ruske nafte prevozi preko "flote tankera u senci".
Lažiranje koordinata je dobro poznata praksa za isporuku nafte, pa mada je regulatori preziru, a brodovima koji to rade se zabranjuje da uđu u evropske luke, potpuno je legalna u međunarodnim vodama. Kompanije čak otvoreno na internetu nude ovakve usluge.
G7 je utvrdila gornju granicu za prodaju ruske nafte na 60 dolara po barelu za sirovu i 100 dolara za rafinisanu, poput dizela, ali su rastuće cene pogurale najveći deo ruske nafte iznad ovih granica, pa bi kompanije koje učestvuju u transportu mogle da budu pozvane na odgovornost zbog kršenja sankcija, dodaje se u tekstu.
Objašnjava se da lažiranje podrazumeva da neko, negde ima deo opreme koji šalje lažni signal, a posada isključuje transponder broda.
Prošle nedelje na više poznatih sistema za praćenje, među kojima jedan opslužuje "Blumberg", uhvaćeni su i praćeni lažni signali "Turbe". Činilo se da je kilometrima daleko od "Simbe", drugog relativno starog tankera, ali u stvarnosti, bili su jedan pored drugog u Lakonskom zalivu, podaci su do kojih je došao "Blumberg" prateći podatke sa svog sistema.
Pokušaji da se dođe do vlasnika "Turbe" i "Simbe" bili su neuspešni: tri međunarodne baze ne nude kontakte vlasnika ili operatora, a četvoro brokera koje je kontaktirao "Blumberg" nisu imali nikakve detalje.
Lakonski zaliv, oko 170 kilometara jugozapadno od Atine, postao je važno plovno čvorište za Moskvu nakon uvođenja sankcija. Ostale lokacije su Seuta, španska enklava na marokansoj obali, a nekada je to i duboko u Atlantskom okeanu.
Praksa je da tankeri dovezu rusku naftu i prebace je s jednog broda na drugi, pri čemu razlozi za bilo koji pojedinačni transfer nikada nisu jasni, čime se zamagljuje i ko je krajnji kupac. Čini se da je prebacivanje nafte na ovaj način zamrlo, posebno u blizini Seute, nakon što je Rusija smanjila izvoz nafte i goriva.
Ali, pozivajući se na svoje podatke, "Blumberg" navodi da je Lakonski zaliv ostao važan. Prošlog utorka, kako se ističe, obavljena su tri prebacivanja tereta sa broda na brod, sva su izgleda uključivala rafinisanu naftu, a desetine tankera je čekalo.
Grčkim firmama je zabranjeno da pružaju usluge koje bi pomogle transport ruske nafte, a ruke su vezane i lokalnoj policiji koja nema ovlašćenja da kontroliše šta se dešava u Lakonskom zalivu, jer se prebacivanje tovara obavlja u međunarodnim vodama koje su udaljene od obale manje od deset kilometara.
Grčka ne objavljuje informacije o kretanju tankera u ovoj oblasti i nejasno je da li prati njihovu aktivnost.
U tekstu se izražava bojazan da bi ovakvo prebacivanje nafte, naročito zbog toga što uključuje starija plovila, potencijalno moglo da ugrozi morski svet i životnu sredinu, ali i da ima negativne posledice po lokalni turizam i ribarenje.