Kinezima je Evropa ponovo zalupila vrata pred nosom, i to tako što je Nemačka vlada opet osujetila njihov plan da kupe kompaniju za proizvodnju čipova, demonstrirajući, kako piše "Fajnenšal tajms", "stroži pristup vlade zaštiti nemačkog sektora visoke tehnologije".
Reč je, kako saznaje ovaj medij, o tehnološkoj grupi "ERS Elektronik" sa sedištem u Bavarskoj, koja se uz fabriku čipova iz Dortmunda "Elmos" našla na spisku, "nesuđenih" kineskih firmi iz ove zemlje.
"Elmos" su inače bezuspešno hteli da kupe kineski investitori iz firme "Sileks Mikrosistems", a nakon blokade te kupovine, ministarstvo privrede je saopštilo da bi ta akvizicija "ugrozila javni red i bezbednost Nemačke".
Ove dve odluke vlade donete su samo nekoliko dana posle prve službene posete Kini nemačkog kancelara Olafa Šolca koja je praćena brojnim kontroverzama.
Najviše se govorilo o tome što je Šolc pre puta ignorisao savete čak šest ministarstava i obaveštajnih agencija da spreči prodaju terminala u luci Hamburg takođe kineskoj kompaniji "Kosko".
Neki su tako ovaj poslovni poduhvat, nazvali i njegovim poklonom Đipingu.
Šolcovo odobravanje ove akvizicije dovelo je do brojnih neslaganja u njegovoj koaliciji, a najglasniji protivnici ekonomskom zbližavanju s Kinom bili su Zeleni.
Ministar privrede Robert Habek koji je objavio odluku o zabrani prodaje "ERS elektronika" Kinezima, kao i ministarka Analena Berbok koja je nedavno istakla da bi vlada morala da promeni politiku prema Kini, među najskeptičnijim su članovima vlade kad je reč o investicijama iz ove dalekoistočne zemlje.
Boje se prevelikog uticaja Kine u svojoj zemlji.
Kada se govorilo o "Kosku" ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je da ivesticija nesrazmerno proširuje strateški uticaj Kine u Nemačkoj.
U slučaju krize, ova prodaja, kako su naveli, dozvolila bi Kini da politički instrumentalizuje deo nemačke ključne infrastrukture.
I kada je Habek govorio o zabrani akvizicije fabrike poluporovodnika rekao da je u industriji poluprovodnika "važno da se zaštiti tehnološki i ekonomski suverenitet Nemačke i Evrope".
"Nemačka, naravno, jeste i ostaje otvorena za ulaganja, ali mi nismo naivni", dodao je nemački ministar ekonomije ocenjujući i da Kina sprovodi "namernu strategiju", "pokušava da stekne znanje" o proizvodnim procesima u industriji poluprovodnika i mikročipova kako bi "uticala" na sektor.
Zato bi Nemačka, kako on smatra, trebalo da detaljnije ispituje unutrašnje investicije.
A ta provera, koju je njegovo ministarstvo sprovelo sada je, kako je dodao, "ugrađena u geopolitički kontekst koji je veoma politizovan"
Govoreći baš o tom politizovanom geopolitičkom kontekstu, treba podsetiti da Nemačka nije jedina zemlja koja je rešila da kineskim investitorima blokira širenje ekonomskog uticaja na svojoj teritoriji.
I novi italijanski ministar privrede Adolfo Urso nedavno je, komentarišući prodaju nemačkog terminala kompaniji "Kosko" poručio da se oni "neće dati u ruke Kinezima".
"Ako drugi nameravaju da pređu od energetske zavisnosti, a samim tim i od ruske moći, u tehnološku ili u izvesnoj meri komercijalnu zavisnost od Kine, nećemo ih slediti", dodao je tada Urso.