Sukob u Ukrajini i sankcije Zapada podstakle su Rusiju da prebaci trgovinu na sopstvenu valutu. Kina, takođe, sledi njen primer i sve više širi upotrebu juana, dok se SAD suočavaju sa sve većom dilemom oko dolara.
Brz rast ekonomske razmene sa Azijom, posebno sa Kinom, od prošle godine je od vitalnog značaja za Rusiju. Saradnja Pekinga i Moskve podržava razvoj antizapadnog bloka dok se odvajaju od dominacije SAD. To najbolje pokazuje kolektivno udaljavanje od dolara kao sredstva plaćanja.
Ruski poslovni medij RBC je na osnovu podataka Ministarstva za ekonomiju utvrdio koliko su pomaci napredovali. Shodno tome, u julu ove godine, 72 odsto ruskog izvoza je već obavljeno u rubljama ili u valutama takozvanih prijateljskih država (zemlja koje nisu uvele sankcije Rusiji).
Početkom 2022. godine – pre početka vojne operacije u Ukrajini – bilo je samo 15 odsto. Kada je reč o uvozu, udeo je porastao sa 33 odsto na 69 odsto.
"Ključne brojke će nastaviti da rastu", navode iz ministarstva.
Zanimljivo je da se udeo izvoza koji se obavlja samo u rubljama od početka godine utrostručio na 40 odsto. Valuta se takođe koristi sa 50 odsto kada se trguje sa Evropom, kako navodi Centralna banka Rusije.
Kompanije za proizvodnju sirovina čuvaju velike sume novca u inostranstvu. Jedan od razloga je prošlogodišnji zahtev Vladimira Putina da evropski kupci moraju da plaćaju ruski gas u rubljama. Oni plaćaju preko "Gasprombanke", koja zatim novac pretvara u rublje i prenosi u Moskvu.
Suština je da je, prema Centralnoj banci, Rusija već u julu primila manje od 28 odsto prihoda od izvoza u onome što Moskva vidi kao "toksične valute" (dolari, evro, funte). Početkom 2022. i dalje je iznosio 87 odsto. Sličan je trend i kada je u pitanju uvoz.
"Činjenica da one ne dolaze u zemlju delom je zaslužna i samih kompanija za proizvodnju sirovina koje kreativno koriste ograničenje cena ruske nafte koje je odredio Zapad i zadržavaju mnogo novca u inostranstvu, kaže Sergej Vakulenko, bivši šef strategije za naftnu kompaniju "Gaspromnjeft" i sada međunarodni energetski konsultant.
Samo u Indiji, koja je od prošle godine veliki kupac ruske nafte, procenjuje se da ima i do 30 milijardi dolara – u bilo kojoj valuti.
"Ili trgovačke kompanije povezane sa ruskim korporacijama ne mogu da prenesu novac zbog sankcija protiv bankarskog sektora, ili ne žele", objašnjava Oleg Vjugin, bivši zamenik direktora Ruske centralne banke i dugogodišnji bankar za "Velt".
U analizi ruske rejting agencije "Ekspert RA" se navodi da deo novca koji se vraća u Rusiju sada ide neobičnom rutom. Zbog toga što su velike ruske banke pod sankcijama i isključene iz međunarodnog finansijskog informacionog sistema SVIFT, izvozne kompanije prelaze u manje ruske banke. Prvi put, hiper-dominantnih 10 najvećih banaka u zemlji izvršilo je manje stranih transfera za kompanije od sledećih 90 najmanjih banaka.
U juanima 75 odsto poslovanja između Rusije i Kine
Pored rublje, najviše se koristi kineski juan. U februaru ove godine, prvi put u istoriji, juan je pretekao dolar, kao najtrgovanija valuta u transakcijama na Moskovskoj berzi.
Godinu dana ranije, obim trgovine u juanima je bio marginalan. Ali, masovno povećanje obima spoljne trgovine između dve susedne zemlje takođe je proširilo upotrebu kineske valute – prema ruskom ministarstvu ekonomije, u prvoj polovini 2023. već je obavljeno 75 odsto transakcija između zemalja u juanima.
Još jedan trend je vredan pažnje: juan se sve više koristi za poslovanje Rusije sa trećim zemljama. Putin se za ovo zalagao sa svojim kineskim kolegom Si Đinpingom u martu. Učešće juana u takvim transakcijama je već u prvoj polovini godine dostiglo 25 odsto.
U aprilu je, na primer, Bangladeš izmirio dug za nuklearnu elektranu iz Rusije u juanima. Zemlje kao što su Mongolija, Tajvan, Filipini, Malezija, Ujedinjeni Arapski Emirati, kao i Japan i Singapur počele su da trguju sa Rusijom u juanima, navodi se u studiji Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Čak i SAD, EU i Velika Britanija trguju valutom u minimalnoj meri.
Slabljenje dominacije dolara
Studija Evropske banke za obnovu i razvoj sugeriše da se SAD, čija je valuta ostala dominantna iako je njen udeo u globalnoj ekonomiji opadao tokom decenija, sada suočavaju sa dilemom. S jedne strane, dominacija dolara čini međunarodne sankcije efikasnijim, jer trgovina zahteva kliring u američkom bankarskom sistemu, navodi EBRD. S druge strane, "ekonomske sankcije bi vremenom mogle da smanje privlačnost američkog dolara, a time i njegovu dominaciju".
Kina koristi priliku za sankcije da dodatno proširi upotrebu svoje valute, koja je prvi put ove godine pretekla dolar u prekograničnim plaćanjima.
Od 2022. godine, kineska centralna banka je otvorila 38 bilateralnih valutnih svopova (sporazum između centralnih banaka o međusobnoj razmeni valuta) u vrednosti od četiri triliona juana (uključujući i EU i Australiju), prema izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda iz marta.
Pored izdašne ponude juana, Kina je razvila digitalni juan i takođe je uspostavila sopstveni prekogranični međubankarski sistem plaćanja, ili skraćeno CIPS, u konkurenciji sa SVIFTOM.
Podaci SVIFTA pokazuju da je udeo juana kao međunarodne platne valute samo 2,5 odsto, dok je dolar 39,4 odsto, a evro 35,8 odsto. Ali čak i ako dolar kao rezervna valuta još nije ugrožen, promene se sada dešavaju brže nego što se očekivalo, nedavno je citirao "Fajnenšel tajms" Stivena Džena, bivšeg stručnjaka za valute u Morgan Stenliju. Mnogi stručnjaci veruju u sve fragmentiraniji međunarodni monetarni sistem, u kojem juan igra veću ulogu.