Čiji su simboli Beograda: U rukama privatnika najznačajnija zdanja u srpskoj prestonici

Simboli Beograda više ne pripadaju Beograđanima. Većina zgrada po kojima je srpska prestonica decenijama prepoznatljiva, sada je u privatnom vlasništvu. Među malobrojnim objektima koji još nisu privatizovani je hotel "Slavija" čija prodaja je najavljena za kraj novembra. 

Bez obzira što ima mnogo protivnika privatizacije zdanja poput Beograđanke, Sava centra, Bigza ili Geneksa, najviše zbog cene koju su neke od njih postizale na javnim nadmetanjima, svi se slažu da im treba vratiti stari sjaj. Za razliku od potencijalnih kupaca i novih vlasnika, arhitekte i ostali stručnjaci smatraju da je važno i da zadrže svoju namenu. 

Beograd sada ima i neke druge simbole, poput Kule Beograd, ali je važno da i oni stari, po kojima je prepoznatljiv opstanu.

Dok su ova zdanja bila u državnom vlasništvu ona su "tavorila", ali kada su prešla u ruke privatnika odjednom su "procvetala". Računica privatnika pokazala se više nego isplativa, ali se postavlja pitanje šta je sprečilo državu da i ona posluje domaćinski i da ubire prihode od velelepnih zdanja.

Geneks kula

Poslednji u nizu objekata koji su prodati prethodnih godina je Geneks kula, koja je nekada bila sedište najuspešnije jugoslovenske firme "Generaleksporta" i koja je poznata i kao zapadna kapija Beograda. 

Sedam kupaca nadmetalo se za kupovinu Geneks kule čija je početna cena bila 834 miliona dinara (oko 7,1 milion evra), ali je ova zgrada na kraju prodata firmi "Eureka bar" za 2,4 milijarde dinara (oko 20,5 miliona evra). To nije očekivala ni javnost, ni novi kupac. Ne zato što ovo zdanje ne vredi toliko, nego zbog iskustva sa prethodnih nadmetanja, kada su nepokretnosti uglavnom prodavane za prvu ponuđenu cenu i to iz trećeg oglasa o javnom nadmetanju, kada je početna cena više nego prepolovljena u odnosu na procenjenu vrednost.

Bilo je mnogo otpora prodaji ovog zdanja. Agencija za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU) je početkom januara objavila oglas za prodaju imovine, a u međuvremenu stiglo je nekoliko predloga državi da iskoristi pravo preče kupovine da kupi prostor i pretvori ga ili u studentski dom ili u kulturno-zabavni prostor, koji bi nazvali Tesla kula i otvorili za turiste i sve posetioce.

Država ipak nije odustala od prodaje, uprkos protivljenju stanara, koji su, kako za RT Balkan kaže upravnik stambene zajednice Geneks kule Božidar Stavrić, preduzeli niz koraka kako bi se sprečila ili poništila prodaja poslovne polovine tog objekta, a prigovore su uputili Skupština poverilaca i stambena zajednica kao stečajni poverilac.

"Kompanija koja je na kraju izlicitirala najvišu cenu je uplatila novac, postali su vlasnici, ali se od 6. februara ništa ne dešava. U principu se ne zna šta će biti sa tim delom zgrade. Potrebna su velika ulaganja, ako žele da urade nešto ozbiljno. Moguće je da su se precenili, jer je početna cena na licitaciji bila oko 7 miliona evra, a pošto se prijavilo više zainteresovanih izlicitirana je tri puta veća cena, tako da je sada pitanje da li 'Eureka bar' ima sredstva i da li želi da ulaže u zgradu ili će je na kraju prodati", kaže Božidar Stavrić.

Sava centar

"Delta holding" Miroslava Miškovića, kupio je u novembru 2020. godine Sava centar po početnoj ceni od 17,5 miliona evra. Konkursni uslov je bio da prihvate ulaganje od najmanje 50 miliona evra za pet godina, i da objekat ne menja namenu. Ceo kompleks čine tri međusobno povezane zgrade izgrađene u periodu od 1977. do 1979. godine, prema projektu poznatog arhitekte Stojana Maksimovića.

Ovih dana se privode kraju radovi na rekonstrukciji najvećeg kongresnog centra u Srbiji. Ovo zdanje od 29.374 kvadrata prodato je iz trećeg pokušaja, tako da je prvobitna cena od 27,4 miliona evra prvo umanjena na 21,9 miliona, a potom za još 20 procenata. Kupovinom ove nekretnine Mišković je zaokružio priču, jer je prethodno postao i vlasnik hotela "Interkontinetal", koji je povezan sa tim kongresnim centrom.

Profesor na Ekonomskom fakkultetu u Beogradu Slobodan Aćimović smatra da je ključno da objekti zadrže javnu namenu, ukoliko su je imali ranije, odnosno da Beograđani mogu i dalje da odlaze na premijere filmova i na Fest u Sava centar, a da s druge strane i Grad i država imaju koristi od poslovanja ovog kongresnog centra.

"Uvek možemo da pričamo o tome da li je nešto moglo da se proda po većoj ceni, ali na kraju nije bitno ko je kupac, već je važno da ta zdanja ožive. Zato moramo da imamo jakog investitora. Prioritet je da ti objekti budu u funkciji, a ne da budu ruine. Ne razumem kada se neko buni što smo srušili staru zgradu. Ako je pod zaštitom države, onda je to krivično delo, ne treba je rušiti, već renovirati i obnoviti. Ali, kod nas uvek postoje otpori da se zadrži ono staro, ali ono propada i gubi vrednost, ako se ne održava. Možemo da budemo za ili protiv ove vlasti, ali ne mogu da razumem da je neko protiv da se nešto renovira i da izgleda lepše, da se spreči propadanje", kaže profesor Aćimović za RT Balkan. 

On smatra da rekonstrukcijom Sava centra ne dobija samo investitor, već i Beograđani, ali i Grad zbog indirektnih prihoda koji će se sliti u gradsku kasu.

Beograđanka

"MPP Nju prodžekt d.o.o." ćerka firma kompanije "Marera propertis" čiji je direktor Milana Srećkov kupila je 2020. godine Beograđanku za 16,5 miliona evra. Kasnije su iz kompanije objavili da su u rekonstrukciju zgrade uložili osam miliona evra, a prvi zakupci su se uselili u zgradu u januaru 2022. godine.

Palata Beograd, delo arhitekte Branka Pešića, sagrađena pre 49 godina, u to vreme bila je jedna od najmodernijih poslovnih zgrada u Jugoslaviji, prva "pametna" zgrada na Balkanu od 23 sprata, visine 101 metar, sa kompjuterski upravljanim grejanjem i hlađenjem, četiri superbrza lifta i vidikovcem. Od 1974. godine, kada je sagrađena, Palata Beograd nije obnavljana. 

Dom sindikata

Zgrada Doma sindikata, koja je najvećim delom data u zakup, i dalje je u vlasništvu Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS). Međutim, promene su se dogodile u Privrednom društvu "Dvorana Doma sindikata" d.o.o. koje je decenijama bilo zakupac dvorane.

Ono je maju 2016. otišlo u stečaj, da bi 2017. dobilo novog vlasnika, jednog od nekadašnjih poverilaca - "MCF Megakom film", na čijem čelu je filmski distributer Igor Stanković.

Dvorana Doma sindikata, iako nedovršena, svečano je otvorena 13. juna 1957. Sve do izgradnje Sava centra u njoj je organizovan Fest, a u aprilu 2013. Vlada Srbije je kompletnu zgradu Doma sindikata proglasila za spomenik kulture.

BIGZ

Prašina se podigla i oko prodaje zgrade Bigza u Bulevaru vojvode Mišića. Nju je na kraju kupila kompanija "Marera ril estejt partners” u februaru 2021. godine. U ovom poslu sestrinska kompanija "Marere propertis", vlasnika dela Palate Beograd, nije učestvovala samostalno, već je imala partnera "Aleksandar gradnju", tako da obe kompanije u zajedničkoj firmi koja je kupila zdanje arhitekte Dragiše Brašovana poseduju po 50 odsto učešća. 

Prodaja zgrade otvorila je tada i pitanje očuvanja ovog jedinstvenog spomenika moderne arhitekture, koji je proglašen za kulturno dobro. Pošto je zgrada antologijsko delo srpskog modernizma, kompanija je u obavezi da sarađuje sa gradskim Zavodom za zaštitu spomenika kulture da bi bio očuvan autentični izgled zdanja arhitekte Dragiše Brašovana.

Zgrada je podignuta za potrebe Državne štamparije Kraljevine Jugoslavije. Kada je izgrađena 1941. godine bila najveća štamparija na Balkanu, a simbolično je urađena u obliku ćiriličnog slova P - da podseća na staru štamparsku presu.

Beogradska industrija piva (BIP)

Kompanija "Auto Čačak" je u avgustu 2021. godine kupila AD BIP Beograd za 2,09 milijardi dinara (oko 17,7 miliona evra) na javnom otvaranju ponuda u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika.  Ponuda "Auto Čačka" je jedina koja je stigla na javni poziv za privatizaciju nekadašnje Beogradske industrije piva, i prihvaćena je, jer je iznosila više od polovine procenjene cene BIP-a kao pravnog lica. Kasnije je objavljeno da je i nemački "DL Holding" iz Hamburga suvlasnik Beogradske industrije piva. 

Iz nemačke kompanije su tada saopštili da će "Auto Čačak" dalje razvijati lokacije BIP-a u Krnjači i Čačku, dok će oni svojim iskustvom i investicijama doprineti da lokacija na Mostarskoj petlji u centru Beograda postane najsavremeniji biznis park u Evropi.

Za sada se ne nazire realizacija ovog plana, jer najavljeni radovi na izgradnji još nisu počeli.

Predsednik Aleksandar Vučić je nedavno na konferenciji za novinare objavio da je u martu potpisan ugovor o prodaji imovine Beogradskog sajma preduzeću "Beograd na vodi". On je tada rekao da Hala 1 ostaje u vlasništvu države, a da ostale nepokretnosti prodajom prelaze u vlasništvo "Beograda na vodi".

Dodao je i da će sredstva od prodaje udela na Beogradskom sajmu biti iskorišćena za razvijanje lokacije novog sajma u Surčinu, lokaciji odražavanja međunarodne izložbe EKSPO.

Hoteli simboli Beograda

Da li će novog vlasnika dobiti i Hotel Slavija, biće poznato 28. novembra za kada je zakazano javno nadmetanje. Potencijalni kupci trebalo bi svoje prijave da podnesu Ministarstvu privrede najkasnije 24. novembra. Predmet prodaje je udeo u vlasništvu Republike Srbije, što predstavlja 100 odsto ukupnog kapitala subjekta privatizacije, a početna cena je 24,94 miliona evra.

Prethodno su privatizovani i hotel "Moskva", koji je kupio Mile Dragić, kao i hotel "Jugoslavija", koji je do sada promenio nekoliko vlasnika. 

Parcela na kojoj je zgrada hotela sada pripada kompanijama "MV Investment D.O.O." i "Denjub Riversajd D.O.O.". Beogradski sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove oglasio je prošlog meseca rani javni uvid za plan prema kojem će na mestu sadašnjeg hotela "Jugoslavija" nići kompleks sa neboderom. Umesto nekada čuvenog hotela, na ovom mestu predviđena je izgradnja kompleksa sa objektom visine do 155 metara, dok je planirana površina budućeg kompleksa 240.000 kvadrata.

Prodaje se hotel Slavija: Početna cena 25 miliona evra

Kompanija "MV Investment d.o.o" iz Beograda, ćerka firma "Milenijum tima", finansirala je izradu Plana detaljne regulacije (PDR) za Blok 11 i dela Bloka 10, kojim se predviđa i rekonstrukcija ovog objekta.

Važeći zakoni ne prave razliku između javnog ili privatnog vlasništva kada je reč o kulturnim dobrima. Vlasnik, zakupac, korisnik ili staratelj kulturnog dobra, dužan je da objekat održava u skladu sa preporukama nadležnog zavoda, a za svaku intervenciju koju eventualno bude preduzimao, mora da traži saglasnost nadležnog zavoda. To je tako bar na papiru.