Predstavnici udruženja malih hladnjačara i proizvođača malina "Naše voće Srbije" i Ministarstva poljoprivrede sastaju se danas kako bi razgovarali o problemima koji se u tom sektoru gomilaju od prošle godine. Iz tog udruženja su najavili da će predati konkretne predloge rešenja sadašnje loše situacije u poslovanju i proizvodnji malina u Srbiji.
Malinari objašnjavaju da je trenutna situacija posledica prošlogodišnje sezone kada je to voće imalo dobru cenu, ali je posle došlo do teškoća pri plasmanu maline na svetsko tržište zbog pada cena.
Osim toga, malina iz lanjske sezone još nije isplaćena. Sada ponovo ima teškoća pri njenom plasmanu na svetsko tržište zbog niskih otkupnih cena na svetskom tržištu, pišu "Novosti".
Kako je nedavno saopštila sekcija hladnjačara Opšteg udruženja privrednika Arilja, prodaja je smanjena i ne postoji mogućnost da se ceo ovogodišnji rod plasira. Oni ukazuju da je problem zbog izrazito niskih otkupnih cena u Ukrajini, gde je prosečna ispod 0,7 evra, i Poljskoj gde je oko jedan evro.
U ovom udruženju kažu da je za hladnjačare to poseban udarac, jer su u prethodnoj godini zabeleženi gubici od više evra po kilogramu. S druge strane, kako navode, za proizvođače je teška situacija, otkupna cena od 200 dinara ne donosi zaradu, a u velikom delu Srbije bila je još niža i kretala se od 160 do 180 dinara.
"I pored ovako teške situacije, proizvođači i hladnjačari su postigli dogovor da zajedničkim snagama, uvažavajući teškoće jednih i drugih, pokušamo da se izborimo sa nastalom situacijom", navode iz tog udruženja.
Oni ističu da im je u prevazilaženju tako velikog problema potrebna i pomoć Vlade Srbije. Ministarka Jelena Tanasković je u julu, nakon razgovora sa predstavnicima malinara iz zapadne Srbije u Ivanjici, rekla da otkupnu cenu maline može da definiše samo tržište i da bi sve drugo bilo iznuđeno.
Govoreći tada o ceni maline, ona je kazala da je ovo prva godina kada država nije počela da se bavi malinom u vreme berbe, već mnogo ranije i istakla da je u novembru poslat zahtev Narodnoj banci Srbije koja je odobrila moratorijum kredita za prethodnu godinu za neisplaćenu malinu, kako bi hladnjačari mogli umesto da vraćaju kredite, da plate proizvođačima ono što su ostali dužni.
"Nakon toga je Vlada Srbije odobrila još dve milijarde dinara da mali i srednji hladnjačari koji nisu isplatili malinu iz prethodnog roda mogu da uzmu kredit u zalogu da daju malinu, čiju smo vrednost procenili na 300 dinara, i da isplate primarne proizvođače direktno iz tog kredita banke", precizirala je ministarka.
Na pitanje kolika je mogućnost države da utiče na hladnjačare, Tanaskovićeva je tada rekla da država pravi ambijent time što kontroliše kvalitet, uređuje sistem, prati šta ulazi u zemlju i kakvog je kvaliteta.