"Fajnenšel tajms": Legitimitet MMF-a je na ispitu

Međunarodni monetarni fond (MMF) se suočava sa verovatno najvećim testom svoje legitimnosti otkako je formiran pre skoro 80 ​​godina. Preživeo je više kriza, od politike Hladnog rata do kraha valuta, ali danas treba da se suoči sa više izazova, jer se globalna saradnja raslojava baš u trenutku kada raste zaduženost, a klimatske promene pritiskaju međunarodnu ekonomiju.

Godišnji sastanci MMF-a i Svetske banke, koji su počeli u ponedeljak u Marakešu, prilika su da se ubrza reforma globalnog ekonomskog čuvara, piše "Fajnenšel tajms".

Bez jedinstvenog napora među svojim članicama za promene, uticaj svetskog zajmodavca za hitne slučajeve mogao bi dodatno da oslabi. To bi bilo štetno za međusobno povezan globalni ekonomski sistem kome je potreban sveobuhvatni arbitar da garantuje njegovu stabilnost.

Izazovi legitimnosti MMF-a delom potiču od nedavnih neuspeha. Uprkos svom kreditnom kapacitetu od hiljadu milijardu dolara, nedavno se borio da efikasno rasporedi svoje finansijske resurse, a dok fond procenjuje da je oko 60 procenata zemalja sa niskim dohotkom izloženo velikom riziku od ili u stanju dugova, proces restrukturiranja duga — u kome on igra ključnu ulogu — je bio mukotrpno spor. Iako su MMF ometali nepopustljivi kreditori, njegove procedure su kritikovane zbog nedostatka brzine i transparentnosti.

Šira pretnja njegovom značaju dolazi zbog promena u globalnoj ekonomiji. Ekonomski uspon Kine i Indije nije bio praćen srazmernim povećanjem njihovog udela u kvotama MMF-a, koje određuju doprinose i pravo glasa.

"Fajnenšel tajms" navodi da ova institucija previše predstavlja glas Evrope. Fond se sada takmiči sa kriznim pozajmicama iz Pekinga i zemalja Zaliva, koje često obezbeđuju finansiranje zemljama u razvoju pod nejasnim uslovima. Navode da je Kina blokirala brojne pokušaje MMF-a da restrukturira državni dug.

Međunarodni monetarni fond: Usporava svetski ekonomski rast, prognoza za Srbiju dva odsto

Zacrtavanje puta napred zahteva podršku njenih članova — što će biti teško usred rastućeg ekonomskog nacionalizma. SAD predvode pritisak za jednako proporcionalno povećanje resursa kvota MMF-a, što će povećati doprinose iz njegovih 190 zemalja članica uz zadržavanje trenutne alokacije glasačke moći. To bi bio dobrodošao početak ka podizanju kreditnog kapaciteta.

"Da bi se dobilo više sredstava od rastućih sila, trebalo bi da povećaju njihove kvote i udeo sa pravom glasa — i razvodne kvote drugih članica. Svaki napor da se poveća uticaj Pekinga, posebno na MMF, treba da bude povezan sa podrškom restrukturiranju duga. Kina ne može očekivati veću reč bez pridržavanja principa MMF-a", piše "Fajnenšel tajms".

Postoje i druge poluge koje fond može da povuče. Prvo treba da bude oštriji prema poveriocima koji ne žele da budu uključeni u restrukturiranje, jer ima mehanizam koji zajmoprimcima omogućava da obustave otplatu duga teškim kreditorima. Takođe, treba da bude transparentniji sa sopstvenom analizom održivosti duga kako bi se ubrzao proces restrukturiranja.

Iako MMF treba da ojača svoju osnovnu funkciju zajmodavca za hitne slučajeve, on ima i širu ulogu. Pošto su klimatske promene i uslovi trgovine pogodili fiskalnu stabilnost siromašnijih zemalja, podrška finansiranju preventivne otpornosti ostaje važna. Usmeravanje resursa kao što su njegova specijalna prava vučenja, sopstvena međunarodna rezervna sredstva MMF-a, u okretnije multilateralne razvojne banke ima smisla.

Delovati kao svetski zajmodavac poslednje instance i voditi restrukturiranje državnog duga je neuredan, ali suštinski posao. Kritičari se često fokusiraju na greške MMF-a, dok su njegovi uspesi – uključujući obustavljanje plaćanja otplate duga za siromašne zemlje i prikupljanje 650 milijardi dolara tokom pandemije kovida – zaboravljeni. Ipak, potrebno ga je reformisati kako bi ostao relevantan za dobrobit globalne ekonomije. Zato, MMF na kraju ostaje zavisan od razuma i volje svojih članica da sarađuju.