Kupci u Srbiji godišnje podnesu više od 1.000 žalbi na neispravne tehničke aparate, pre svega televizore i audio opremu. Čini se da se tehnika pokvari čim joj istekne garancija. Vesna Perinčić iz Republičkog udruženja potrošača kaže za RTS da bi bilo važno da se i u naš zakon uvede obaveza trgovca da i nakon isteka garantnog lista obezbedi rezervne delove i održavanje tog proizvoda izvesni period.
Vesna Perinčić navodi da kada se uvozi tehnika i druga roba, kontrola se pre svega obavlja tako što se pregledaju papiri koji prate robu koja se uvozi, ali i da se uzimaju slučajni uzorci.
"Generalno je problem izuzetno veliki broj reklamacija potrošača na pre svega tehničku robu, ali isto tako kada se posmatra statistički ogroman broj reklamacija je i na obuću, pa zatim i na odeću. Dakle, pitanje je koliko je kvalitetna roba koja se kod nas uvozi, mada je generalno zaključak da kod nas još nije razvijeno to konkurentsko tržište, pa je otuda i slabiji kvalitet robe koja se plasira na tržište", objašnjava Perinčićeva.
Čini se da se veš mašina ili televizor pokvare istog dana kada istekne garancija.
"Garancija tj. garantni list koji se izdaje potrošaču je izjava volje trgovca i proizvođača kojim garantuju da će proizvod savršeno funkcionisati u određenom vremenskom periodu i ona važi i primenjuje se pod uslovima koji su dati u garantnom listu, odnosno toj izjavi trgovca ili proizvođača. Tada potrošač može da se javi kada ostvaruje svoja prava po osnovu garantnog lista kako trgovcu, tako i proizvođaču", navodi Perinčićeva.
Problem sa nedostatkom rezervnih delova
Međutim, ističe, u slovenačkom zakonu o zaštiti potrošača postoji obaveza trgovca da i nakon isteka garantnog lista obezbedi rezervne delove i održavanje tog proizvoda najmanje tri naredne godine.
"Kod nas te odredbe nema u zakonu, a trebalo bi da postoji pre svega zbog toga što nije ni ekološki opravdano da proizvodi se koriste samo koliko traje garantni rok, a da posle toga vi ste prinuđeni da kupite novi proizvod i da se odreknete starog, jer nemate za isti garantne delove, odnosno ne možete da ga servisirate", dodaje Perinčićeva.
Sve nam se više čini i da ne postoje proizvodi koji traju više decenija, nego je sve kratkoročno i kada se pokvari ne može da se popravi, već mora da se kupi novi proizvod.
"Bitno je da je intencija ka promeni, jer sa stanovišta zaštite životne sredine nije opravdano da se ti proizvodi jednostavno bacaju i služe kao otpadni materijal", ističe Perinčićeva.
Šta kada nam stigne oštećena roba?
Govoreći o tome da li potrošači, pored garancije kvaliteta, treba da dobiju i nekakvu garanciju trgovca, jer česte su pritužbe potrošača na to da tehnika na njihovu adresu stigne oštećena u transportu, Perinčićeva kaže da je i to problem.
"Problem je i na koji način se kupuje – da li je onlajn kupovina, da li ste kupili u radnji i da li vam trgovac isporučuje robu, ali u svakom slučaju odgovornost za predmet kupovine je na trgovcu do momenta prelaska rizika na potrošača, a to je do momenat kada se roba isporuči potrošaču", objašnjava Perinčićeva.
Ipak ističe da potrošač mora biti razumno obazriv.
"Potrebno je da insistira da se otpakuje ambalaža da pre svega vidi da li je unutra proizvod koji je kupio, zatim da li je oštećen. Onda se gleda da li je, a ukoliko potrošač to ne uradi, da li je oštećena kutija. Ako je oštećena ambalaža, pretpostavlja se da je u transportu oštećen i uređaj ukoliko se utvrdi to oštećenje", savetuje Perinčićeva.
Svima nam je veoma važna i cena proizvoda, a često imamo utisak da su u inostranstvu svi proizvodi jeftiniji, posebno računarska oprema. Perinčićeva naglašava da bez obzira na cenu, potrebno je da se kupuje kod nas upravo zbog ostvarivanja prava po osnovu saglasnosti i po osnovu izdatog garancijskog lista.
"Što se tiče cene proizvoda, opet se moramo vezati za konkurenciju. Potrebno je da se razvije konkurencija i da će na taj način i cene biti niže i prihvatljivije za potrošače", navodi Perinčićeva.