"Fajnenšel tajms": Globalna ekonomija hramlje

Poslednje četiri godine donele su tri ogromna ekonomska šoka za globalnu ekonomiju: najpre zbog pandemije kovida, potom prekid u lancima snabedavanja i rast cena posle početka sukoba u Ukrajini, piše "Fajnenšel tajms".

Da li je ova loša serija najzad završena? Napad na Izrael i sukob u Ukrajini pokazuju da je odgovor na ovo pitanje po svoj prilici negativan.

Nedavna previranja na tržištu još su jedan znak da smo ušli u zonu nepredvidljivosti.

Najnovija analiza MMF-a uglavnom je već zastarela. Ono što nam ona donosi je istovremeno ohrabrujuće i uznemirujuće. Svetska ekonomija se pokazala otpornom, ali se njen učinak na duži rok pogoršava. A tu je i rastuća razlika između bogatih i siromašnih zemalja.

Ohrabrujući i uznemirujući momenti u globalnoj ekonomiji

Postoje tri ohrabrujuća momenta. Finansijska turbulencija koja se desila proletos, sa kolapsom američkih banaka i švajcarske "Kredit Svis" posustaje. Inflaciju je moguće zadržati u predviđenim okvirima bez recesije. Tržišta rada su i dalje jaka u mnogim zemljama sa visokim dohotkom.

Ipak, ostaju i značajni kratkoročni rizici. Jedan od loših nagoveštaja je da kineska imovinska kriza postaje gora. Potrošnja slabi, dok se uštede iz perioda kovida iscrpljuju, posebno u SAD. Inflacije se pokazuje otpronijom nego što se očekivalo. Najzad, fiskalna politika će morati čvršće da se ograničava u ovom novom svetu, što znači i da će se zemlje u razvoju boriti sa skupim dugovima. Novi finansijski šokovi čine se veoma verovatnim.

Nažalost, otpornost globalne ekonomije ne znači i dobar učinak. Godine 2023. globalna proizvodnja će biti oko tri procenta niža nego što se ranije prognoziralo. Ovi gubici su prilično mali u zemljama sa visokim dohotkom, ali u zemljama u razvoju njihov uticaj je nepovoljniji.

Siromašnijim zemljama nedostaje kapacitet da jeftino pozajmljuju novac. Pandemija, sukob u Ukrajini i klimatski šokovi preokrenuli su višedecenijske trendove smanjenja siromaštva.

Prema podacima Svetske banke, oko 95 miliona više ljudi je živelo u većem siromaštvu 2022. nego 2019.

Politička situacija postaje sve gora. U Vašingtonu je zavladao haos, a tome se pridružio i sukob između Izraela i Palestine.

Na godišnjim sastancima u Marakešu kreatori politike treba da se dogovore o ogromnom povećanju resursa za MMF i Svetsku banku. Svi to znaju. Da li će se to i dogoditi? Kako zaključuje FT, krajnje je vreme da čovečanstvo odraste.