Kritika javnosti koju je izazvalo putovanje nemačkog kancelara Olafa Šolca u Kinu, pokazao je značaj nemačko-kineskih odnosa, u prvom redu, za Nemačku. Ova žestoka razmena mišljenja, tvrdi "Frankfuret algemajne cajtung", zapravo je korisna, jer omogućava da nova kineska strategija prema nemačkoj vladi bude što otvorenija.
Ove godine navršava se 50 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Berlina i Pekinga. Za to vreme, bilateralne odnose karakterisala je sve bliža i obostrano korisna saradnja. Kina je u međuvremenu postigla impozantne rezulate, ostvarujući ogroman ekonomski rast i spasavajući 800 miliona ljudi iz siromaštva, koje je pretvorila u modernu srednju klasu.
Kina - najdinamičnije tržište na svetu
Kina je danas druga svetska ekonomija. Nemačka je snažno doprinela kineskom razvoju, obezbeđujući Kini tehnologiju, izvoz i investicije. Nemačka je, osim toga, postala jedan od ključnih igrača u globalnoj ekonomiji. Barem do danas, Nemačka je imala jedan od najviših nivoa prosperiteta u svetu.
Kina je danas "najdinamičnije svetsko tržište u poslednjih 50 godina." Zato je, tvrdi "Frankfurter algemajne cajtung", nemačko prisustvo u Kini posebno važno, i najpre u interesu nemačke ekonomske snage. Ogroman potencijal kineskog tržišta daje Nemačkoj mogućnost da uspešno dominira i na drugim tržištima. Na taj način, Nemačka obezbeđuje posao i sredstva za život mnogim ljudima, pre svega u matičnoj zemlji.
Osim toga, proizvodne, istraživačke i razvojne veze sa Kinom pomažu Nemačkoj da unapredi velike društvene projekte koji su važni, ne samo za Nemačku nego i za Evropu, kao što su zaštita klime, energetska tranzicija, infrastruktura, digitalizacija, obrazovanje i područje inovacija. Ništa manje važno nije ni poboljšanje zdravstvenog sistema, naročito u društvu koje ubrzano stari, kao što je upravo nemačko.
Tenzije sa Tajvanom moraju biti rešene mirnim putem
Odnosi između Kine i Nemačke su se značajno komplikovali tokom poslednjih godina. Kina sve snažnije potvrđuje svoju poziciju velike svetske sile. Nemačka politika ide drugim smerom. To "ilustruju zabrinjavajuće tenzije u Tajvanskom moreuzu", dodaje ovaj list, "koje moraju da se reše mirnim putem". Slično je i sa pitanjem ujgurske manjine u provinciji Sinđijang.
Odnosi sa Kinom se brzo menjaju i Nemačka sada definiše svoj odnos sa Kinom kroz tri dimenzije: konkurencije, saradnje i sistemskog rivalstva. U sadašnjem nemačkom pristupu Kini, konstatuje ovaj list, na žalost prevladava "rivalitet, ne samo na rečima već i u konkretnim merama."
Za nemačke kompanije konkurencija je deo svakodnevnog poslovanja, i što je njena kompanija snažnija, ona će energičnije braniti svoje interese i u odnosima s Kinom. "Nemački posao počinje kod kuće", zaključuje se, ali potrebno je najpre da Nemačka "diverzifikuje ono gde je najtanja, kao što su poluprovodnici, baterije, sirovine..."
Osim toga, važno je odrediti u kojim "područjima Nemačka zavisi od Kine" i, po mogućnosti, "osigurati pristup novim i onim već postojećim partnerima." Reč je o i "povećanju nemačke i evropske konkurentnosti".
Uprkos svemu nabrojanom, ovaj list ne navodi načine kako bi Nemačka to mogla postići, niti kako "povećati privlačnost unutrašnjeg tržišta Evropske unije."