Poput bliskoistočnih ratova u prošlosti, sukob između Izraela i Hamasa koji je izbio prošle nedelje ima potencijal da poremeti svetsku ekonomiju - pa čak i da je dovede u recesiju ako se uvuče više zemalja.
Oštra eskalacija bi mogla da dovede Izrael u direktan sukob sa Iranom i u tom scenariju "Blumberg" procenjuje da bi cene nafte mogle da porastu na 150 dolara po barelu a globalni rast padne na 1,7 odsto – što je zapravo recesija koja oduzima oko bilion dolara svetske proizvodnje.
Konflikt na Bliskom istoku može izazvati potrese širom sveta jer je region ključni snabdevač energentima i tranzitna zona.
Današnja svetska ekonomija izgleda ranjivo. Još uvek se oporavlja od inflacije izazvane sukobom u Ukrajini. Još jedan rat u regionu koji proizvodi energiju mogao bi ponovo da "zapali" inflaciju. Šire posledice mogle bi da se protežu od ponovnih nemira u arapskom svetu, do predsedničkih izbora sledeće godine u SAD, gde su cene benzina ključne za raspoloženje birača.
Scenario 1: Sukob ograničen na Gazu
Kada je 2014. godine, Izrael pokrenuo kopnenu invaziju na Gazu u kojoj je poginulo više od 2.000 ljudi, borbe se nisu proširile izvan palestinske teritorije, a njihov uticaj na cene nafte - i globalnu ekonomiju - bio je prigušen.
Teheran je ove godine povećao proizvodnju nafte za čak 700.000 barela dnevno, pošto su razmena zatvorenika i odmrzavanje imovine signalizirali otopljenje u odnosima sa SAD. Ako ti bareli nestanu pod pritiskom SAD koje indirektno optužuju Iran da pomaže Hamas, "Blumberg"procenjuje da će cena nafte porasti od 3 do 4 dolara.
Uticaj na globalnu ekonomiju prema ovom scenariju bio bi minimalan, posebno ako bi Saudijska Arabija i UAE nadoknadili izgubljene iranske barele koristeći svoje rezervne kapacitete.
Scenario 2: Proksi rat
Šta ako se sukob proširi? Hezbolah – politička i oružana grupa koju podržava Iran, a koja je moćan igrač u Libanu već se sukobila sa izraelskim snagama na granici i saopštila da je pogodila položaj izraelske vojske navođenim projektilima. Ako se sukob proširi na Liban i Siriju, gde Iran takođe podržava oružane grupe, to bi se efektivno pretvorilo u posredni rat između Irana i Izraela — i ekonomska cena bi porasla.
Eskalacija na ovim linijama povećala bi verovatnoću direktnog sukoba između Izraela i Irana, što bi verovatno dovelo do povećanja cena nafte.
Tenzije bi mogle porasti i u širem regionu. Egipat, Liban i Tunis su zaglibili u ekonomskoj i političkoj stagnaciji. Odgovor Izraela na napad Hamasa već je izazvao proteste u brojnim zemljama u regionu. U arapskom svetu, objašnjava "Blumberg", razdaljina od antiizraelskih protesta do antivladinih nemira je kratka. Ponavljanje Arapskog proleća – talasa protesta i pobuna koji su srušili vlade ranih 2010-ih – nije nezamislivo.
U tom slučaju bi moglo da dođe do skoka cena nafte od 10 odsto što bi, u kombinaciji sa sporim globalnim rastom, doprinelo svetskoj inflaciji za oko 0,2 procentna poena — držeći je blizu 6 odsto, i održavajući pritisak na centralne bankare da drže monetarnu politiku čvrstom čak i kada rast razočara.
Scenario 3: Iransko-izraelski rat
Direktan sukob između Irana i Izraela je malo verovatan scenario, ali opasan jer bi mogao da bude okidač za globalnu recesiju. Skoke cena nafte i pad rizične imovine naneli bi značajan udarac rastu i povećali bi inflaciju.
U ovom scenariju, povećane tenzije supersila bi doprinele promenljivoj mešavini. SAD su bliski saveznik Izraela, dok Kina i Rusija produbljuju veze sa Iranom. Zapadni zvaničnici kažu da su zabrinuti da će Kina i Rusija iskoristiti sukob da bi skrenule pažnju i vojne resurse sa drugih delova sveta.
S obzirom da oko petina svetske ponude nafte dolazi iz regiona Zaliva, cene bi naglo porasle. Cena sirove nafte se možda neće učetvorostručiti, kao što je to bilo 1973. kada su arapske države uvele embargo kao odmazdu za američku podršku Izraelu u ratu te godine. Ali ako Izrael i Iran ispaljuju projektile jedni na druge, cene nafte bi mogle da porastu u skladu sa onim što se dogodilo nakon iračke invazije na Kuvajt 1990. godine. Sa mnogo višom početnom tačkom danas, skok ove veličine mogao bi dovesti naftu na 150 dolara po barelu.
Rezervni proizvodni kapaciteti u Saudijskoj Arabiji i UAE možda neće biti dovoljni ako Iran odluči da zatvori Ormuski moreuz, kroz koji prolazi jedna petina svetskih dnevnih zaliha nafte. Takođe bi došlo do ekstremnijeg pomeranja rizika na finansijskim tržištima.