Zvaničnici Evropske unije u Briselu snizili su svoje prognoze za privredni rast u sledećoj godini, predviđajući da će on biti minimalan, i podigli projekcije potrošačkih cena. Oni očekuju da će rast nastaviti s istim trendovima i tokom prvog kvartala naredne godine, izveštava "Blumberg".
"Zbog povećane neizvesnosti, visokog pritiska na cene energije, erozije kupovne moći domaćinstava, lošeg spoljnog okruženja i strožih uslova finansiranja, očekuje se da će EU, evrozonu i većinu zemalja članica sve ovo odvesti u recesiju", saopštila je Evropska komisija. Prognozira se i da će povećanje pritiska na cene trajati do kraja godine.
Ove projekcije bacaju novo svetlo na probleme sa kojim se suočavaju evropske vlade i centralne banke, poput energetskog šoka i rasta troškova života za potrošače.
Inflacija u EU dostiže novi maksimum
Evropska ekonomija popustila je pod težinom inflacije, koja je u oktobru dostigla novi maksimum u eri evra od 10,7 odsto. Komisija procenjuje da će rast cena sada u proseku iznositi 8,5 odsto ove godine i 6,1 odsto u 2023. Oba previđanja su znatno veća nego što su bila u julu.
Projekcija ekonomskog rasta za 2022. iznosi 3,2 odsto. Za narednu godinu, međutim, Komisija predviđa rast od samo 0,3 odsto, što je pad u odnosu na prethodnu prognozu od 1,4 odsto.
Prognoze pokazuju da će Nemačka, najveća evropska ekonomija, pasti više od bilo koje druge članice evrozone 2023. godine.
Od 15 zemalja evrozone, za koje je Komisija dala kvartalnu prognozu bruto domaćeg proizvoda, svaka od njih izložena je najmanje tromesečnom periodu smanjenja privrednog rasta.
"Ekonomija EU je na prekretnici, a njeni izgledi su značajno oslabljeni", rekao je komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni novinarima u Briselu. "Inflacija je nastavila da raste brže nego što se očekivalo, ali verujemo da je vrhunac inflacije blizu."
Troškovi zaduživanja rastu do nivoa koji koči ekonomiju
Iako su sumorni, izgledi iz Brisela su verovatno i dalje preterano optimistični, kaže Meva Kuzin, ekonomista iz "Blumberg ekonomiks." Prognoze koje je ona sastavila sa kolegama pokazuju smanjenje od 0,1 odsto u 2023. godini, umesto malog rasta proizvodnje, kao što predviđa Evropska komisija.
"Ekonomski izgledi su i dalje okruženi izuzetnim stepenom neizvesnosti, a potencijal za dalje poremećaje daleko je od toga da bude iscrpljen", saopštili su zvaničnici, dodajući da "najveća pretnja dolazi od nepovoljnih kretanja na tržištu gasa i rizika od nestašice, posebno za zimu 2023/24."
Govoreći o političkim izgledima, članica Izvršnog odbora Evropske centralne banke Izabel Šnabel rekla je u četvrtak da će troškovi zaduživanja morati da rastu do nivoa koji koči ekonomiju. Ona se takođe osvrnula na pretnju privrednog pada:
„Jasno je da je rizik od recesije porastao, s obzirom na podatke koje smo videli“, dodala je Šnabelova. Takođe, ona predviđa i novo podizanje kamatnih stopa, u cilju obuzdavanja inflacije.