Američka ekonomija otpornija od evropske, i to se još dugo neće promeniti

Vođstvo američke ekonomije u odnosu na Evropu, trend koji je prvi put postao vidljiv nakon globalne finansijske krize i zacementiran tokom pandemije koronavirusa, trebalo bi da traje do 2024. godine i duže, piše "Fajnenšel tajms".

Međunarodni monetarni fond (MMF) je prošle nedelje predvideo rast američke ekonomije od 1,5 odsto sledeće godine. Predviđanja za evrozonu su 1,2 a za Veliku Britaniju 0,6 odsto.

Šta objašnjava uporni jaz između dva najbogatija regiona sveta, u kojima su SAD rasle otprilike duplo brže od evrozone i Velike Britanije u poslednje dve decenije? "Fajnenšel tajms" je izdvojio nekoliko faktora.

Jači pandemijski stimulans povećava potrošnju

Tokom pandemije, zvaničnici sa obe strane Atlantika pribegli su agresivnim fiskalnim stimulansima kako bi sprečili da se zdravstvena kriza pretvori u ekonomsku. Međutim, SAD su to učinile u većem obimu. Nakon registrovanja dvocifrenog manjka u 2020. godini, primarni vladin deficit za 2021. je i dalje bio masivnih 9,4 odsto BDP-a u SAD, što je više nego duplo više od nivoa evrozone i skoro duplo više nego u Velikoj Britaniji.

Vladina podrška je pomogla da se pokrene oporavak potrošnje u SAD, jedan od glavnih razloga zašto je rast u zemlji bio tako snažan.

Posledice sukoba u Ukrajini

Pjer-Olivije Gurinčas, glavni ekonomista MMF-a, kaže da je skok cena energenata u Evropi bio najvažniji pokretač nedavne ekonomske divergencije dva regiona.

Veleprodajna evropska cena gasa porasla je na rekordno visok nivo, mnogo više od američkog ekvivalenta. To je povećalo inflaciju potrošača energenata na 59 odsto u Velikoj Britaniji i 44 odsto u evrozoni.

Procvat američkog tehnološkog sektora

Ključni strukturni faktor iza američko-evropske divergencije je razlika u industrijskom sastavu dve ekonomije, objašnjava "Fajnenšel tajms".

SAD imaju tehnološki sektor u procvatu, sa uspešnim i inovativnim kompanijama kao što su "Amazon", "Alfabet" i "Majkrosoft" koje nemaju evropske ekvivalente. S obzirom da SAD dominiraju veštačkom inteligencijom, taj jaz će se verovatno povećati, upozoravaju ekonomisti.

Nasuprot tome, Evropa je specijalizovana za industrije koje se sve više suočavaju sa pretnjom kineske konkurencije, kao što su električna vozila.

SAD su takođe "spretnije" u prebacivanju ekonomije na zelenu tehnologiju. Zakon o smanjenju inflacije od 369 milijardi dolara je pomogao da se podstaknu ulaganja u zelene tehnologije, sa stotinama milijardi dolara subvencija i poreskih kredita. Reakcija EU bila je sporija i složenija za implementaciju, smatraju mnogi ekonomisti.

Investirajte u SAD

Lakši pristup finansijama dugo je pomagao američkoj ekonomiji, uključujući njen tehnološki sektor, da procveta.

Više rizičnog kapitala i bolje razvijena tržišta duga i akcija, olakšali su američkim kompanijama da finansiraju svoju ekspanziju nego evropskim kolegama, koji se mnogo više oslanjaju na banke. Evropa je takođe pretrpela krizu suverenog duga i fiskalnu štednju – i jedno i drugo je pogodilo investicije.

Staro društvo i slabo tržište rada

Populacija Evrope koja brzo stari i slabiji rast stanovništva opterećuje javne finansije kontinenta. To takođe utiče na jaz u odnosu na SAD, u kojima se – za razliku od Evrope – od 2010. godine broj radno sposobnog stanovništva povećava, iako sve sporijim tempom.

"Evropa se već neko vreme bori sa niskim rastom produktivnosti, a efekti starenja stanovništva i ograničenja ponude radne snage počinju da grizu", rekao je ranije ovog meseca Alfred Kammer, direktor MMF-a za Evropu.

Sve veći jaz?

Sa jačim investicijama i boljom demografijom, jaz između SAD-a i Evrope će se verovatno dodatno proširiti u narednim godinama.

"SAD bi mogle da povećaju svoj potencijalni rast, dok se Evropa bori da održi niži rast koji je već imala", rekao je Kristijan Keler, šef ekonomskog istraživanja u "Barklizu".

Međutim, visoki američki deficit - predviđeno je da poveća javni dug sa sadašnjih 97 procenata BDP-a na 119 procenata do 2033. godine, što je rekordno visoko - predstavlja pretnju njegovom rastu.

"SAD će morati da donesu teške odluke na fiskalnoj strani", rekao je Keler.