Dala baba dinar da uđe, dva da izađe: RT Balkan istražuje da li je Srbija osuđena na MMF

Tragom vesti da su u Narodnoj banci Srbije počeli razgovori misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) povodom drugog razmatranja rezultata stendbaj aranžmana koji je Međunarodni monetarni fond odobrio našoj zemlji 19. decembra prošle godine, RT Balkan je istraživao da li smo "osuđeni" na MMF.

Advokat i ekonomista Branko Pavlović za RT Balkan kaže da nismo "osuđeni" nego smo doneli odluku da pratimo "sugestije" MMF i zadužili smo se za dve milijarde 400 miliona dolara.

Bilo bi bolje da se ne oslanjamo na preporuke MMF-a, ali to je politička odluka i naša politika koja nam ne ide na ruku jer su, na primer, naše državne rezerve na Zapadu van funkcije razvoja i ne možemo im pristupiti. Generalno smo doneli odluku da poštujemo zahteve Zapada, kaže on.

U interesu je države Srbije da se okrene od MMF-a ka drugim konceptima. Ucenjivačka poluga Zapada već godinama nije najjača i ne mogu da nas ucenjuju. Sada postoji nikad više prilika za saradnju sa drugim akterima i čak bi i krediti bili jeftiniji da se ne oslanjamo na Zapad, ocenio je Pavlović.

Profesor Bojan Dimitrijević kaže da smo sada osuđeni na MMF jer smo uzeli kredit i moramo da ga vratimo. Ako nam kredit ne treba, onda nam ne trebaju ni aranžmani sa MMF-om.

A da li postoji alternativa MMF-u? Da, alternativa uvek postoji - kineska sredstva i u perspektivi sredstva BRIKS-a, kaže Dimitrijević.

Srbija i BRIKS: Da li je Evropska unija prepreka dubljoj saradnji Beograda sa ostatkom sveta?

Sa druge strane, kaže Dimitrijević, svaki aranžman košta i u doba kada su međunarodni odnosi pod upravom MMF-a, i mi moramo da slušamo njihov diktat. Kako moć MMF-a bude slabila, tako će jačati alternative.

Ekonomista Mahmut Bušatlija za RT Balkan objašnjava da oni koji se obraćaju MMF-u imaju problem.

Mi smo imali aranžman sa MMF-om iz predostrožnosti koji je podrazumevao da ne povlačimo novac već je MMF kontrolisao našu makroekonomiju i služio kao garant kod drugih zajmodavaca. Takav aranžman je bio preporuka bankama ili državama od kojih bismo želeli da uzmemo kredite da imamo pokriće i da nas MMF prati i podržava.

Kada imate problem sa vraćanjem para ili smatrate da ćete imati problem sa traženjem kreditora, onda se ulazi u stendbaj aranžman u koji smo mi ušli. Problem sa takvim aranžmanom je što taj dogovoreni novac ne može da se koristi za vraćanje duga (može trećina), već se ulaže u državni portfolio.

Kada upadnete u stendbaj aranžman znači da imate problema i kreditori vas drugačije gledaju. Teže se dolazi do para, a i problem je za državu jer uzima kredit da bi vratila prethodni kredit. Plus, nema investicija jer se ne ulaže u poslove koji donose profit, objasnio je Bušatlija.

Alternativa uvek mora da postoji ali je neophodno ozbiljno planiranje ekonomije na dugi rok, kao što to rade Rusija ili Kina. Ekonomska politika ne može da bude od danas do sutra nego osmišljena na dugi period što rade zemlje koje se brzo razvijaju poput Vijetnama i već pomenute Rusije i Kine.

Dugoročnog planiranja nema ni na Zapadu koji je posvećen takozvanoj liberalnoj ekonomiji i nema ekonomsku politiku. To se, kaže Bušatija, videlo na primeru Evrope gde su velike sile ušle u recesiju i povlače ceo Stari kontinent i to se ne može sakriti.

Kada imate planove i ekonomsku politiku onda možete da nudite projekte zemljama npr. Trećeg sveta sa kojima imamo političke odnose. Nedavno potpisani memorandumi sa Kinom nam otvaraju mogućnosti za izvoz po manjim tarifama, što, pak, otvara mogućnosti poljoprivredi i prehrambenoj industriji. Problem je što je Kina ogromno tržište i mi ne možemo da zadovoljimo ni procenat njihovih potreba. Jeste da je privredna razmena sa Pekingom bila šest milijardi dolara, ali je Srbija uvozila mnogo više nego što je izvozila.

Sa druge strane, zaduživanje u kineskim bankama je mnogo bolje jer oni žele da zadrže i razvijaju svoje klijente za razliku od Zapada. Kada bi Srbija imala projekte koje bi im ponudila, krediti bi bili povoljniji, objasnio je Bušatlija.

U političkoj sferi imamo dobre odnose sa 40-50 zemalja i sa njima možemo da imamo i dobre ekonomske odnose, ocenio je Bušatlija.