"Nema nas mnogo, ali smo dobro raspoređeni": U Srbiji cveta biznis sa kladionicama

Dečije igraonice, pekare, pa i sale za venčanja po Srbiji poslednjih meseci se pretvaraju u kladionice. Čini se da se ovi objekti otvaraju na svakom koraku, pa čak i da ih u nekim naseljima ima više nego radnji mešovite robe ili pekara. U agencijama za nekretnine kažu da su priređivači igrača na sreću među najboljim klijentima kada je u pitanju zakup poslovnog prostora.

U Udruženju priređivača igara na sreću, međutim, tvrde da nije tačno da kladionica ima previše i da "niču kao pečurke posle kiše", već da su samo dobro raspoređene - odnosno upadljive. Ističu da poštuju sve propise, među kojima su i oni koji najviše upadaju u oči - da su udaljene jedna od druge minimum 100 metara i bar 200 metara od osnovnih i srednjih škola.

Sve više dece kockara: Prvi put sa ocem na klađenje

U Agenciji za privredne registre navode da su u Registru privrednih subjekata trenutno 93 privredna društva koja imaju registrovanu delatnost kockanje i klađenje. To je čak 23 firmi koje organizuju klađenje više u odnosu na period pre pet godina. Statistika APR-a ne obuhvata ukupan broj njihovih prodajnih mesta.

"Dva najveća privredna društva imaju po više od 300 registrovanih ogranaka, jedno ima više od 100, a još nekoliko ih ima do 100 ogranaka", kažu u Agenciji za privredne registre za RT Balkan.

Najviše priređivača igara na sreću registrovano je sa sedištem u Beogradu (55) i Novom Sadu (11). To su, međutim, samo firme, a neke od njih imaju na stotine lokala i prodajnih mesta. 

"Nije tačno da je Srbija druga u Evropi po broju kladionica u odnosu na broj stanovnika, kao što su neki mediji pisali. Klađenje je omogućeno na ukupno oko 2.900 lokacija, a to je evropski prosek, na nivou Grčke, Kipra ili Malte. Srbija je negde na 20. mestu u Evropi po broju kladionica u odnosu na broj stanovnika. Činjenica je da se otvaraju na prometnim mestima i zato su vizuelno upadljive i onda deluje da ih ima mnogo više", kaže za RT Balkan Rade Karan, direktor Udruženja priređivača igara na sreću. 

On napominje da u industriji igara na sreću radi oko 15.000 ljudi i dodaje da ovaj sektor, uz veliki broj dobavljača obezbeđuje egzistenciju za oko 100.000 ljudi u Srbiji. Karan ističe da ovaj sektor daje značajan doprinos stabilnosti budžeta i navodi da uz sva poreska opterećenja i dažbine koje ima privreda, priređivači igara na sreću imaju još dve naknade koje se odnose samo na ovaj sektor.

"Samo po ta dva osnova, prošle godine je u budžet Srbije uplaćeno oko 250 miliona evra. Računajući indirektan doprinos budžetu sa svim onim što priređivači plaćaju mimo ove dve naknade, doprineli su ukupno sa oko 550 miliona evra", navodi Rade Karan.

Prema podacima Uprave za igre na sreću, u Srbiji ima 60 firmi koje imaju odobrenje za organizaciju igara na sreću na automatima, 20 priređivača posebnih igara na sreću u kladionicama i 22 priređivača koji igre na sreću organizuju preko sredstava elektronske komunikacije.

Rade Karan dodaje da je ukupna dobit svih priređivača prošle godine bila oko 100 miliona evra, a da su u budžet zbog visokog poreskog opterećenja uplatili 250 miliona evra. Dodaje i da se u javnosti ne priča od doprinosu koji ovaj sektor daje privredi i budžetu, već da su često neosnovano priređivači na meti kritika.

Karan podseća i da su lokalne komunalne takse značajno veće u odnosu na firme iz gotovo svih ostalih delatnosti jer moraju da izdvoje lokalnim samoupravama do deset prosečnih plata na ime firmarine (takse za isticanje firme).

Najmlađi kockar u Srbiji ima samo sedam godina: Ko kontroliše kladionice u blizini škola?

"Jedna lokalna komunalna taksa pojede jedno radno mesto godišnje i to govori koliko su priređivači igara na sreću preopterećeni u odnosu na druge", kaže Rade Karan.

Bez obzira na sve, broj kladionica i uplatnih mesta, ali i prihodi kompanija i reklame na televiziji i društvenim mrežama, dokaz su da se i uz sve troškove priređivačima igara na sreću ovaj posao itekako isplati.

Karan napominje da broj igrača zavisi od sportskih događaja i da se povećava u periodu kada se održavaju značajna sportska takmičenja, poput fudbalskog prvenstva ili teniskih turnira.

Najčešće pitanje koje se poteže u javnosti je blizina kladionica u odnosu na škole, naročito zbog sve češćih upozorenja lekara da raste broj zavisnika i da su oni sve mlađi.