Prosečnoj porodici u Srbiji, za koju statistika računa da ima tri člana, u julu je bilo potrebno 100.000 dinara da bi zadovoljili osnovne potrebe kada su u pitanju namirnice, obrazovanje, zdravstvene usluge i prevoz. To je za oko 13.160 dinara više u odnosu na isti mesec prošle godine, kada je prosečna potrošačka korpa koštala oko 86.840 dinara. Cene su, međutim, u međuvremenu dodatno rasle, ali su julski podaci poslednji koje je objavilo Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine.
Iz Ministarstva su naveli da je prosečna julska neto zarada bila 83.781 dinar i da je za pokriće prosečne potrošačke korpe bilo potrebno 1,19 prosečnih zarada, dok je za pokriće minimalne korpe koja je koštala 52.062 dinara bilo dovoljno 0,62 prosečne zarade. Potrošačke cene u julu su, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane za 12,5 odsto.
Ekonomista Dragovan Milićević kaže da je potrošačka korpa relativna stvar i da je samo jedan od načina za merenje standarda, a da čak i sa minimalnom količinom namirnica koju obuhvata pokazuje da kupovna moć konstantno pada poslednjih meseci.
"Kada pogledate strukturu potrošačke korpe, odnosno proizvode koje sadrži, i to da je njena vrednost porasla za više od 13.000 dinara to je izuzetno veliki udar za najveći broj ljudi koji imaju niska primanja, pre svega mislim na penzionere, jer su to osnovna egzistencijalna dobra. Inflacija nije ništa drugo, nego porez na sirotinju", kaže Dragovan Milićević.
On ističe da statistika u prvi plan uvek stavlja prosečnu platu, ali da realniju sliku daje medijalna zarada, koja pokazuje koliku platu prima 50 odsto zaposlenih u Srbiji, a to je iznos od 64.734 dinara. Njima mesečno fali oko 35.000 dinara da zadovolje potrebe iz prosečne potrošačke korpe.
Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković kaže za RT Balkan da oko 1,2 miliona zaposlenih u Srbiji prima iznos između minimalca od 40.000 dinara i medijalne zarade od oko 65.000 dinara i napominje da je njima najteže da "napune potrošačku korpu".
"Dve trećine zaposlenih u Srbiji, odnosno oko 1,5 miliona ljudi ne može da dobaci do prosečne zarade od 86.840 dinara. To je katastrofalan podatak, jer znači da većina ne može da obezbedi ni prosečnu potrošačku korpu, koja je nešto bogatija sadržajem od minimalne, ali opet ne zadovoljava egzistencijalne potrebe radnika i njegove porodice. Radnicima koji primaju prosečnu platu od oko 720 evra nedostaje oko 100 evra mesečno", smatra Duško Vuković.
Prosečna i minimalna potrošačka korpa sadrže proizvode i usluge koji su na mesečnom nivou potrebni tročlanom domaćinstvu. Razlika je u tome što minimalna potrošačka korpa sadrži manji broj proizvoda i usluga i manju količinu hrane. U obračun visine potrošačke korpe ulaze hrana i bezalkoholna pića, duvan i alkoholna pića, stanovanje, voda, struja, gas, odeća i obuća, obrazovanje, transport, zdravstvo, restorani, kultura.
Vuković smatra da je sadržaj minimalne potrošačke korpe u Srbiji nedopustivo nizak, siromašan i da ne obezbeđuje reprodukciju osnovnih egzistencijalnih i socijalnih potreba stanovništva, pre svega u hrani, a da ne podmiruje ni druge potrebe, što bi značilo da je životni standard još niži nego što to statistika pokazuje. Između ostalog je predviđeno 500 grama limuna, 300 grama očišćenih oraha, 700 grama junećeg mesa, 200 grama stišnjene šunke ili 100 grama čokolade za kuvanje.
"Količine namirnica i usluga u minimalnoj i prosečnoj potrošačkoj korpi su potpuno nerealne. Računa se da tročlana porodica može da popije 18 litara tečnosti mesečno. To u principu znači dva decilitra vode ili soka dnevno. Kada pogledate sadržaj potrošačke korpe, od voća i povrća to su vam najčešće krompir, kupus, jabuka, a ostalo je ili u mizernim količinama ili je izostavljeno. Nema maline, jagode, trešnje, kajsije, breskve, nijednog sezonskog voća", ukazuje Duško Vuković.
Prema računici sindikata, oko 150.000 dinara je minimalan iznos koji bi mogao da podmiri realne troškove života u ovom trenutku u Srbiji.