Fiskalni savet o novom srpskom budžetu: Javne investicije dobre, nepovoljno servisiranje kredita

Ukupni prihodi republičke kase za 2024. iznose 2.040,9 milijardi dinara, a rashodi 2.238 milijardi. Prihodi su za 136,9 milijardi dinara, odnosno 7,2 odsto, veći u odnosu na iznos prihoda koji je predviđen rebalansom budžeta za ovu godinu, a rashodi za pet odsto.

Planiran je deficit od 2,2 odsto, dok je u 2023. godini projektovan deficit od 2,8 odsto.

Fiskalni savet ocenio je da su budžetom napravljeni određeni pomaci u dobrom smeru, ali da je fiskalni deficit i dalje previsok za Srbiju.

Glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević kaže za portal RTS-a da budžet ima mešovite elemente. Kako navodi, njegova razvojna komponenta je izražena, i ocenjuje da je dobro to što će izdvajanja za javne investicije u Srbiji i u 2024. biti velika, "znatno iznad uporedivih evropskih zemalja".

Robustna javna izdavanja podstiču privredni rast

Pored toga što se time smanjuje zaostatak za EU u kvalitetu osnovne infrastrukture, Brčerević ističe da su javne investicije, za koje ovaj budžet izdvaja više od pet milijardi evra, takođe i "ekonomski najkvalitetniji vid državne proizvodnje jer snažno podstiču privredni rast", a da će dobra infrastruktura omogućiti privredi da ima bolje rezultate.

Međutim, ekonomista navodi da je Fiskalni savet u ovom kontekstu doneo dve važne preporuke.

"Prvu, da se pored izgradnje auto-puteva i železnice obrati više pažnje na investicije u obrazovanje, zaštitu životne sredine i zdravstvo koje su zapostavljene. Druga se odnosi na sve veći broj projekata koji se sprovode po ubrzanoj proceduri, bez objavljenih analiza opravdanosti, tenderskih procedura, javnih nabavki", ističe Brčerević.

Nepovoljno servisiranje kredita

Komentarišući izjavu ministra finansija da će Srbija do naredne godine vratiti 4,5 milijardi evra duga i da na računu ima još pet milijardi evra u gotovini, a u svetlu procene Fiskalnog saveta da će zemlja u 2024. godini morati da se zaduži za 6,5 milijardi evra, Brčerević napominje da postoji potreba za oprezom.

"Prvo, da razjasnim brojku od 6,5 milijardi evra. To je ukupno potrebno zaduživanje Srbije u 2024, od čega će oko 1,7 milijardi evra biti za finansiranje novog budžetskog deficita, a 4,5-5 milijardi evra zaduženja biće neophodno za vraćanje postojećeg duga koji tokom 2024. dospeva na naplatu", kaže ekonomista.

Međutim, navodi Brčerević, problem je to što su kamatne stope na stari dug koji se otplaćuje oko tri odsto, a trenutno se Srbija na finansijskom tržištu zadužuje po sedam odsto.

"Srbija će tokom 2024. da se zaduži po visokoj kamatnoj stopi da bi vratila dug s niskom, što će dosta da nas košta. Fiskalni savet je baš na to upozorio. Zbog ovakvih rizika mi već godinama insistiramo i preporučujemo vladi da izbegava rasipne mere koje povećavaju javni dug", kaže ekonomista.

Socijalna davanja nisu dobro planirana

Kako kaže Brčerević, životni standard najsiromašnijih građana Srbije veoma je pogođen visokom inflacijom koja traje još od sredine 2021. godine.

"Specifičnost sadašnje visoke inflacije je i to što u okviru nje najbrže rastu cene hrane i energenata. A upravo za te potrebe najsiromašniji građani Srbije odvajaju najveći deo svog budžeta", ističe ekonomista, dodavši da je zato inflacija koju osećaju siromašni građani još veća od one koja se zvanično meri.

On smatra da neselektivno deljenje novca nije bila odgovarajuća reakcija države na ovaj problem, te da se trajno rešenje za povećanje životnog standarda ugroženih građana može tražiti samo kroz reformu sistema socijalnih davanja.