Sukob na Bliskom istoku i posledice po svetsku ekonomiju: Sve zavisi od dve stvari

Širi sukob na Bliskom istoku imaće posledice po globalnu ekonomiju koja je već uzdrmana nizom šokova - pandemijom kovida, inflacijom koja je usledila, sukobom u Ukrajini, ocenjuje "Fajnenšel tajms".

Koliko će ozbiljne posledice rata u Izraelu biti zavisi od dva pitanja - koliko će se sukob proširiti i sa kakvim posledicama po globalnu ekonomiju i tržišta energenata.

Ako se sukob Hamasa i Izraela proširi, mogao bi da preraste u rat supersila, u kojem bi na jednoj strani bile SAD, koje podržavaju Izrael i na drugoj strani Iran, koji podržava Hamas. Vlade u regionu mogle bi isto tako da budu uzdrmane protestima stanovništva nezadovoljnog humanitarnom situacijom u Pojasu Gaze. Problem je što je region najvažniji proizvođač energenata na svetu.

Na Bliskom istoku se nalazi 48 odsto svetskih rezervi i proizvodi 33 odsto svetske nafte. Uz to, petina svih svetskih zaliha nafte prolazi kroz Ormuski moreuz. Svetska banka podseća da su raniji energetski šokovi bili prilično skupi. Rat u Kuvajtu 1990. tri meseca je podizao cene nafte na preko 105 procenata, dok je arapski naftni embargo 1973-74. podigao iste za 52 odsto, a Iranska revolucija 19778. za 48 odsto.

Za sada su posledice rata u Gazi na cene nafte bile skromne. U realnim iznosima, cene nafte u septembru bile su blizu srednje vrednosti od 1970. Eksperti podsećaju da su naftna tržišta sada manje ranjiva na potrese nego ranije jer je intenzitet globalne proizvodnje nafte opao, izvori snabdevanja su diversifikovani, strateške rezerve su veće, a stvaranje Međunarodne agencije za energiju je poboljšalo koordinaciju.

Ipak, nafta ostaje vitalno transportno gorivo. Tečni prirodni gas iz Zaliva takođe je važan deo globalnih zaliha prirodnog gasa. Veliki poremećaji u ovim snabdevanjima bi imali snažan uticaj na cene energije, globalnu proizvodnju i ukupan nivo cena, posebno hrane.

Svetska banka predviđa scenarija sa malim, srednjim i velikim poremećajima u snabdevanju: prvi bi, pretpostavlja se, smanjio snabdevanje za do dva miliona barela dnevno (oko dva odsto svetske ponude), drugi bi ga smanjio za tri do pet miliona, a poslednji bi ga smanjio za šest do osam miliona barela dnevno.

Odgovarajuće cene nafte procenjene su na 93-102 dolara, 109-121 dolara i 141-157 dolara, u zavisnosti od scenarija. Poslednji bi podigao realne cene ka njihovim istorijskim maksimumima. Ako bi moreuz bio zatvoren, ishodi bi bili daleko gori. Svet je još u eri fosilnih goriva i sukob u regionu najvećeg svetskog snabdevanja naftom mogao bi da bude veoma štetan.

Velika je verovatnoća da će sukob ostati ograničen na Izrael i Gazu, navodi "Fajnenšel tajms" i dodaje da će u tom slučaju i ekonomske posledice biti "beznačajne". Ako se proširi, situacija će se zakomplikovati. Na Izraelu je, navodi autor teksta, da proceni da li zaista želi da igra kako Hamas svira - zapali region.