Stopa zaposlenosti u EU dostigla je istorijski maksimum od 74,6 odsto u 2022. godini, prema novim podacima "Evrostata". Međutim, situacija nije ista u svim zemljama. Kada pogledate evropske stope zaposlenosti na mapi, lako je uočljiva razlika između severnih i južnih država oko ovog pitanja. Dok neke beleže pozitivne rezultate, druge pak imaju ozbiljan problem kada je zaposlenost u pitanju, piše "Juronjuz".
Naime, podaci "Evrostata", kancelarije za statistiku Evropske komisije, pokazuju da je nakon podele zemalja na 242 osnovna regiona (NUTS 2), utvrđeno da dve petine oblasti ima stopu zaposlenosti jednaku ili veću od 78 odsto. Ove oblasti su bile pretežno koncentrisane u Češkoj, Danskoj, Nemačkoj, Estoniji, Malti, Holandiji i Švedskoj. U finskom arhipelagu Aland, "Evrostat" je takođe zabeležio najveću stopu zaposlenosti od 89,7 odsto, a druga najveća stopa zabeležena je u regionu glavnog grada Poljske, Varšavi, gde je zaposlenost iznosila 85,4 odsto.
Holandski region Utreht i region glavnog grada Švedske Stokholm su se našli iza ove dve oblasti, obe sa stopom zaposlenosti od 85,1 odsto.
Međutim, na drugom kraju skale, u tri regiona u južnoj Italiji, "Evrostat" je otkrio da je manje od polovine stanovništva bilo zaposleno prošle godine. Ove oblasti su bile Sicilija (46,2 odsto), Kalabrija (47 odsto) i Kampanija (47,3 odsto).
Međutim, nije Italija usamljena oko ovog problema. Podaci pokazuju da je u nekim delovima Turske stopa zaposlenosti pala na 32,8 odsto i to u gradovima Mardin, Batman, Širnak i Sirt.
Od istraživanih regiona, "Evrostat" je otkrio da je devet od 10 svedočilo porastu stope zaposlenosti između 2021. i 2022. godine. U prvih pet oblasti sa najvećom stopom rasta spadaju četiri grčka regiona: Epir (porast za 7,7 procentnih poena), Južni Egej (+5,8), Krit (+5,7) i Centralna Grčka (+5,4). Visok rast je zabeležen i na španskim Kanarskim ostrvima, sa povećanjem od 5,5 procentnih poena. Uz to, rastuća stopa zaposlenosti nije primećena u celosti, pošto je u manjem broju država primetan pad broja građana koji rade.
Sa druge strane, poljski region Opoljskog vojvodstva zabeležio je pad od 1,5 procentnih poena, zatim španski region Melilja (-1,3), nemački region Donja Frankonija (-1,2) i francuski regioni Limuzen (-1,0), Bretanja, i Gvadalupe (oba -0,9).
Neusklađenost između veština radnika i zahteva poslodavca
Pored rasta zaposlenosti, najnoviji podaci iz avgusta 2023. takođe pokazuju da se nezaposlenost u EU smanjuje. "Juronjuz" piše da su ove dve brojke jasno povezane, ali na njih može uticati i broj ljudi koji ne spadaju ni u jednu kategoriju, kao što su oni koji su studenti ili negovatelji.
Da su podaci povezani govori i informacija da je stopa nezaposlenosti u EU iznosila 5,9 odsto u avgustu 2023. godine, što je manje sa 6,0 odsto u julu 2023. i sa 6,1 odsto u avgustu 2022. godine.
Ipak, uprkos ovom trendu, Vilijam Mičel, profesor ekonomije na Univerzitetu Njukasl u Australiji, rekao je za "Juronjuz" da "nepopunjena radna mesta sada signaliziraju nadolazeću slabost".
Kako kaže, nakon pandemije koronavirusa, koja je dramatično preoblikovala tržište rada, većina zemalja članica EU doživela je nagli porast slobodnih radnih mesta. Sredinom 2022. godine, upražnjena radna mesta u EU ponovo su počela polako da opadaju, ali su i dalje daleko veća od nivoa pre pandemije.
Ovo sugeriše da postoji neusklađenost između veština radnika i zahteva poslodavca, što dovodi do rizika od smanjenja produktivnosti i konkurentnosti. Da bi se pozabavila ovim, EU se obavezala da će bolje predvideti promene na tržištu rada, olakšati profesionalnu mobilnost i poboljšati prilagodljivost radnika.