Pad poslovne aktivnosti u zemljama evrozone ubrzao se prošlog meseca usled pada u ključnim uslužnim granama, što povećava mogućnost ulaska tog dvadesetočlanog bloka u recesiju, piše Rojters.
Ekonomija se u trećem kvartalu smanjila za 0,1 odsto, dok kompozitni indeks menadžera nabavke (PMI) iz oktobra ukazuje da blok u poslednji kvartal 2023. godine ulazi u nezavidnoj poziciji.
PMI, koji prikuplja i objavljuje kompanija "S&P global" i koji se smatra dobrim pokazateljem zdravlja državnih privreda, u oktobru je pao na 46,2 u odnosu na septembarskih 47,2.
To je najniža vrednost od novembra 2020. godine, kada je veći deo kontinenta bio pod specijalnim režimom zbog pandemije korona virusa, navodi Rojters.
Oktobar je peti mesec za redom u kom je vrednost indeksa ispod 50 - što ukazuje na opadanje, a ne rast ekonomije - čime su potvrđeni ranije objavljeni preliminarni rezultati.
"Pokazatelji su veoma slabi, pri čemu je PMI za nove narudžbine pao na najniži nivo od septembra 2012, isključujući prve mesece pandemije, dok je izvoz takođe prilično slab", rekao je za britansku agenciju Andrijan Pretidžon iz "Kapital ekonomiksa".
Proizvodna aktivnost je u oktobru napravila još jedan korak unazad, prema prošlosedmičnom istraživanju koje je pokazalo da se broj novih porudžbina smanjio po jednoj od najvećih stopa od kada su podaci prvi put prikupljeni 1997. godine.
Situacija je slična i sa uslugama, gde je došlo do pada potrošnje kakav nije viđen od rane 2021. godine - pošto su zaduženi potrošači primorani da zategnu kaiš i smanje troškove.
Prošlog meseca Evropska centralna banka (ECB) je ostavila kamatne stope nepromenjene na rekordno visokom nivou, prekinuvši niz bez presedana od 10 uzastopnih povećanja kamatnih stopa.
Ipak, u ECB insistiraju da je priča o smanjenju stopa preuranjena.