Šta Kina i Voren Bafet imaju zajedničko?

Pred kraj vrlo burne 2023. Kina i američki poslovni magnat Voren Bafet upozoravaju globalnu ekonomiju da bi godina koja je pred nama mogla biti još nesigurnija. Ne direktno ili u tandemu, naravno. Ali finansijske odluke koje se donose u Omahi, Nebraski i Pekingu ne izgledaju mnogo obećavajuće za narednih 12-14 meseci.

Bafetova "gomila" gotovine sada iznosi rekordnih 157,2 milijardi dolara usred rastućih globalnih kamatnih stopa i nedostatka solidnih opcija za investiranje.

Kina Si Đinpinga takođe postaje likvidna koliko može - i to ubrzano, ali ne izazivajući paniku investitora. Od kraja avgusta, kineske zalihe hartija od vrednosti američkog trezora pale su na najniži nivo u najmanje 14 godina, piše "Ejža tajms".

Štaviše, izloženost Pekinga američkom državnom dugu pala je za oko 40 odsto samo u poslednjoj deceniji. Sijeva Komunistička partija je odavno prenela Japanu sumnjivu čast najvećeg bankara Vašingtona. Ali na drugom mestu, sa 805,4 milijarde američkih državnih obveznica, kineska prodajna aktivnost izaziva nervozu među zvaničnicima širom sveta.

Jedni smatraju da postoje savršeno racionalni ekonomski razlozi da Sijeva vlada batali američki dug. Kako to vidi ekonomista Torsten Slok iz "Apolo global menadžmenta", "rast u Kini usporava se zbog cikličnih i strukturnih razloga, a kineski izvoz u SAD je manji. Kao rezultat toga, Kina ima manje dolara za recikliranje u trezore".

Bred Setser, bivši ekonomista američkog ministarstva finansija, kaže da ideja da se Si sveti SAD "nekako ima smisla".

"Zašto bi sila u usponu poput Kine želela da finansira trezor zemlje za koju Peking smatra da im stoji na putu ostvarenja sna – barem na Pacifiku", upitao je.

Bez obzira na motivaciju, globalni finansijski sistem ima razloga da brine o širim posledicama kineske prodaje dolara, uključujući porast prinosa u SAD. Stope američkih obveznica su nedavno dostigle 17-godišnji maksimum, a dalji skokovi će sigurno pogoditi tržišta imovine širom sveta, zaključuju ekonomisti.