Novi problem za najveću ekonomiju Evrope: Kolaps u građevinskom sektoru Nemačke
Širom Nemačke, građevinski radnici suočavaju sa kolapsom svoje industrije koji preti da ima šire posledice u najvećoj evropskoj ekonomiji.
Mnogi su se proglasili nesolventnim, umanjujući izglede kancelara Olafa Šolca da ispuni cilj o izgradnji 400.000 novih domova godišnje kako bi se uhvatio u koštac sa krizom pristupačnosti stanova u nekoliko najvećih gradova u zemlji.
Prošle nedelje, savezna vlada je intervenisala, otkrivši paket mera usmerenih na ubrzanje izgradnje kuća smanjenjem birokratije. Predstavnici industrije vide odgovor kao korak u pravom smeru, ali su zabrinuti da mere nisu dovoljno jake i da će uvođenje biti suviše sporo.
Nakon decenijskog buma podstaknutog snažnom potražnjom, jeftinim kreditima i niskim troškovima sirovina, nemački građevinari se sada suočavaju sa onim što Gereon Frauenrat, generalni direktor građevinske kompanije "Frauenrat grup", opisuje kao "savršenu oluju".
Sirovine su sada skuplje za preko 40 odsto nego pre pandemije – najveći porast u Evropi. Sektor takođe mora da se nosi sa 10 uzastopnih povećanja kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke. Iako zemlja još uvek ima nedostatak odgovarajućih stanova i kuća, posebno u većim gradovima, povećan trošak zaduživanja dovodi do toga da mnogi potencijalni kupci ispadaju iz priče.
Rezultat je razarajući gubitak samopouzdanja koji je doveo do toga da je tržište stambenih nekretnina u zemlji među najlošijim u Evropi.
Cene kuća su u drugom kvartalu pale za 10 odsto na godišnjem nivou. U oktobru je 22,2 odsto kompanija prijavilo otkazane projekte — najviše od 1991, od kada se vodi evidencija.
Građevinska proizvodnja je porasla za više od 16 odsto između prvog kvartala 2015. i početka 2022. Kako je potražnja porasla zbog niskih stopa i relativno slabih standarda kreditiranja, cene kuća su u tom periodu porasle za 66 odsto, prema statističkoj kancelariji EU Eurostat.
Sada problemi u sektoru, koji je činio više od 5 odsto BDP-a 2021. godine, doprinose prognozima prema kojima je Nemačka pala na dno MMF-ovog rangiranja vodećih ekonomija.