Tržište nepokretnosti u Srbiji je u trećem kvartalu vredelo 1,5 milijardi evra, prodato je 29.248 nekretnina, što je za 15,9 odsto manje nego u trećem kvartalu prošle godine.
U Novom Sadu je zabeležen najveći pad tražnje i u periodu od jula do kraja septembra prodato je 34,9 odsto svih nekretnina manje. Kada su u pitanju stanovi, broj prodaja je gotovo prepolovljen za godinu dana, a kvadrat je za to vreme u proseku poskupeo za oko 250 evra.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) koji objavljuje podatke o broju prodatih nekretnina, smanjeno interesovanje potencijalnih kupaca nije mnogo uticao na pad cena stanova.
Koliko su one u poslednje dve godine porasle, najbolje svedoči podatak da je stan u novogradnji od 50 kvadrata u prestonici 2021. u proseku koštao 104.000 evra, dok je danas za nekretninu iste kvadrature potrebno izdvojiti čak 17.500 evra više.
U Beogradu je bilo 21,4 odsto manje prodaja, ali su nekretnine poskupele. Prosečan kvadrat stana u novogradnji je u odnosu na treći kvartal prošle godine poskupeo za šest odsto i plaćen je 2.430 evra. Od deset gradskih opština u prestonici u samo dve je zabeležen pad cena kvadrata u novogradnji u trećem kvartalu, dok u jednoj nije bilo promene.
Na Novom Beogradu je prosečan kvadrat u novogradnji pojeftinio šest odsto, na 2.475 evra, a u ovoj opštini su prodata 92 stana, što je tri puta manje u odnosu na period od jula do septembra prošle godine kada je prodato 325 stanova. Na Paliluli je zabeležen pad od osam odsto, pa je za kvadrat bilo potrebno 2.190 evra što je oko 200 evra manje u odnosu na isti period prošle godine. Na Čukarici nije došlo do promene cena, pa je prosečan kvadrat plaćen 2.120 evra, kao i lane.
Najveći rast cena novogradnje, od 15 odsto, zabeležen je u Rakovici, gde je kvadrat sa 1.640 poskupeo na 1.890 evra. Na Savskom vencu je zabeležen rast od 14 odsto, a prosečan kvadrat je koštao 4.240 evra. Na Starom gradu je kvadrat u proseku plaćen 3.972 evra, što je za 13 odsto više u odnosu na treći kvartal prošle godine. Na teritoriji opštine Zemun za kvadrat je bilo potrebno izdvojiti 2.343 evra, što je za 12 odsto više nego lane. Na Zvezdari je u istom periodu kvadrat poskupeo za devet odsto i košta 2.265 evra.
Kvadrat na Vračaru je skuplji za sedam odsto i prosečna cena u ovoj opštini je 3.067 evra, dok je u trećem kvartalu prošle godine bio 2.877 evra. Na Voždovcu je zabeležen najmanji rast cena, od odsto odsto, tako da kvadrat umesto 2.180 evra, košta 2.272 evra.
Kada su u pitanju stanovi u staroj gradnji, u svim opštinama osim Savskog venca zabeležen je rast cena, a i u ovoj centralnoj opštini je pad bio minimalan, dva odsto. U svim ostalim opštinama stara gradnja beleži dvocifreni rast u odnosu na treći kvartal prošle godine. Na Novom Beogradu se tako gotovo izjednačila s novom gradnjom i kvadrat u proseku košta 2.466 evra. Najveći rast cena u starim zgradama, od 22 odsto, zabeležen je u dve beogradske opštine. Na Voždovcu je kvadrat sa 2.187 poskupeo na 2.272 evra, a na Čukarici sa 1.645 na 2.000 evra.
Novogradnja u Novom Sadu je poskupela za 16 odsto, sa 1.582 na 1.845 evra, ali je broj prodatih stanova gotovo prepolovljen. U trećem kvartalu prošle godine je prodato 675 stanova, a ove godine u istom periodu 340.
Aleksandra Mihajlović sa specijalizovanog sajta za oglašavanje nekretnina 4zida.rs kaže da trenutno ima više od 14.000 oglasa za prodaju stanova u Novom Sadu.
"Prosečno oglašena cena stanova u Novom Sadu u trećem kvartalu ove godine je iznosila 2.280 evra što je za oko 125 evra više u odnosu na isti period prošle godine, a čak 700 evra više u odnosu na treći kvartal 2021. kada je za jedan kvadrat u Novom Sadu bilo potrebno izdvojiti 1.574 evra. Razlika u ceni između starogradnje i novogradnje je manje od 80 evra i trenutno u starogradnji iznosi 2.254 evra dok je u novogradnji 2.175 evra", navodi Aleksandra Mihajlović.
U Kragujevcu je, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, zabeležen rast od 10 odsto, pa je prosečan kvadrat koji je prodat u periodu od početka jula do kraja septembra koštao 1.310 evra. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, prosečan kvadrat u novim zgradama u Nišu plaćen je 1.385 evra, dok je prošle godine koštao 1.177 evra.
Padu tražnje za kreditima doprinele su i visoke kamate, zbog kojih su kreditni kupci postali obazriviji i teže se zadužuju. Podaci pokazuju da se i dalje smanjuje udeo pozajmica kod kupovine nepokretnosti - samo 6,6 odsto ih je u trećem kvartalu plaćeno iz kredita, što je za 3,7 procentnih poena manje u poređenju sa trećim kvartalom prošle godine. Iz kredita se najčešće plaćaju stanovi, ali ih je sve manje. Kreditnim sredstvima je plaćeno 16,6 odsto stanova, 9 odsto manje u poređenju sa trećim kvartalom 2022. godine.