Evropska centralna banka upozorila je na rastuće rizike stabilnosti za sve, od zajmodavaca do vlada i domaćinstava, dok ekonomski izgledi postaju sve mračniji, a zvaničnici se "bore sa rekordnom inflacijom." ECB je, takođe, skrenula pažnju na činjenicu da bi moglo da dođe do "previranja na finansijskom tržištu u evrozoni".
Smanjenje troškova života otežava ljudima servisiranje dugova, a sve lošiji izgledi za rast u Evropi ugrožavaju korporativne profite, saopštila je ECB u sredu u pregledu finansijske stabilnosti, prenosi "Blumberg".
ECB je, takođe, ukazala na potencijalne opasnosti za javne finansije, jer se vlade zadužuju kako bi ublažile posledice energetske krize. Očekuje se dalji pritisak na akcije, a prognozira se i pad cena nekretnina nakon što su dostigle petogodišnji vrhunac.
Kombinacija rasta cena i smanjenja proizvodnje
"Kompanije već osećaju uticaj rastuće inflacije i usporavanja ekonomske aktivnosti", saopštio je potpredsednik ECB Luis de Guindos. "Naša procena je da su povećani rizici po finansijsku stabilnost, dok tehnička recesija u evrozoni postaje sve verovatnija."
Kombinacija rasta cena i smanjenja proizvodnje, koje su, kako se tvrdi, izazvane sukobom u Ukrajini, predstavljaju problem za kreatore politike, kao i za investitore. ECB je počela sa "svojim do sada najagresivnijim ciklusom povećanja kamatnih stopa", kako bi sprečila dalji rast inflacije, iako povećanje kamatnih stopa već "preti da izazove ekonomski pad."
"Veoma je teško imati finansijsku stabilnost bez stabilnosti cena", rekao je potprednik ECB-a novinarima u Frankfurtu.
U dvogodišnjem pregledu finansijske stabilnosti ECB-a navodi se da visoka inflacija, rastuća verovatnoća recesije i uvećani troškovi finansiranja "predstavljaju sve veće izazove" za zadužena domaćinstva, preduzeća i vlade i mogu dovesti do bankrota i nestabilnosti finansijskog tržišta. Svi ovi problemi mogli bi da se pojave istovremeno, i da, potencijalno, negativno utiču jedan na drugi.
Zvaničnici su, takođe, izrazili zabrinutost da bi dalje kolebanje cena moglo da izazove još više problema na tržištima derivata, koja su već potresena porastom troškova energenata.
Banke će ubuduće morati da odvajaju više novca za "loše" kredite, navodi ECB koja upozorava i na "dalje naglo pogoršanje ekonomskih izgleda" i "povećanje kratkoročne kamatne stope".
ECB je, međutim, saopštila da su njene projekcije umerenije od prognoza finansijskih analitičara.
Tržište nekretnina "na prekretnici"
"Povećanje kamatnih stopa značajnije utiče na fiskalnu poziciju nego što se ranije očekivalo", navodi se u izveštaju ECB. "Dalje pogoršanje finansijskih uslova moglo bi da promeni raspoloženje tržišta prema nekim od najranjivijih zemalja evrozone."
Tržišta nekretnina će se verovatno naći "na prekretnici" jer porast troškova pozajmljivanja smanjuje potražnju za novim kreditima.
"Postoje znaci da bi se ekspanzija nekretnina, koja traje poslednjih nekoliko godina, mogla uskoro završiti", saopštila je ECB. "Uslovi finansiranja na tržištima komercijalnih nekretnina su se pooštrili", dodaje se, uz upozorenje na "mogućnost preokreta oporavka nakon pandemije".
Kao što smo ranije izvestili, međunarodna agencija "Mudis" smanjila je kreditni rejting banaka u Nemačkoj, Italiji i četiri druge zemlje, sa "stabilnih" na "negativne", usled energetske krize u Evropi i visoke stope inflacije.
Pad rejtinga odnosi se i na bankarske sektore u Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj i Slovačkoj, a iz agencije su saopštili da je reč o zemljama koje su najizloženije riziku od posledica inflacije, cene energenata i racionalizacije energije.
"Očekujemo da će se uslovi poslovanja dalje pogoršavati", prognozirala je ova agencija.
"Fajnenšel tajms" ocenjuje da je ECB i sama doprinela finansijskim natezanjima tako što je ove godine naglo podigla kamatne stope. Evropska centralna banka takođe planira da razgovara o tome kako da počne da smanjuje portfolio obveznica od gotovo pet milijardi evra, što je potez koji će verovatno povećati pritisak na likvidnost tržišta.
De Guindos upozorava da bi to trebalo učiniti "sa puno opreza", to jest početi proces sa "delimičnim i pasivnim kvantitativnim zaoštravanjem, što podrazumeva zamenu pojedinih obveznica, a ne aktivnu prodaju hartija od vrednosti.
Centralna banka takođe je pozvala vlade da osiguraju da mere podrške koje su uvedene kao odgovor na energetsku krizu budu ciljane i privremene, pošto su se već obavezale da će potrošiti dodatnih 1,4 odsto bruto domaćeg proizvoda evrozone.