Svet se budi u surovoj stvarnosti: savezna vlada možda uskoro neće moći da plati svoje račune, jer se finansijska situacija ubrzano pogoršava. Ova situacija, koja se rapidno pogoršava, postaje opasna i za poreske obveznike i za vlasnike obveznica – uključujući sve one koji imaju sredstva u penzionim fondovima, upozorava E.J. Entoni, ekonomista za javne finansije u američkoj fondaciji "Heritidž".
On je u svom autorskom tekstu ukazao da je jedna od tri najuticajnije agencije za evaluaciju kreditnog rejtinga "Fič" snizila kreditni rejting SAD u avgustu ove godine, ističući potpuno neodrživu putanju prema sve većem budžetskom deficitu, zbog čega se povećava i opasnost od bankrota SAD.
Smanjenje rejtinga znači da postoji povećana verovatnoća neizvršenja obaveza, što znači da postoji rizik da zajmoprimac ne izvrši isplatu zajmodavcu do obećanog datuma.
Pod Bajdenovom administracijom, dolar je izgubio više od 17 odsto vrednosti, a vlasnicima obveznica sada se plaća obezvređenim dolarima. Izgleda kao da je vlada otplatila samo 83 odsto onoga što je obećala.
Finansijska situacija u Americi značajno se pogoršala u poslednja tri meseca od kako je "Fič" snizio rejting. To je navelo i "Mudis" da smanji svoje prognoze o američkom dugu. Negativni izgledi znače da će rejting samog duga verovatno uskoro pasti, a snižavanje izgleda je kao upozorenje dužnicima da se stvari kreću u pogrešnom pravcu.
I to je upozorenje koje Vašington i dalje ignoriše. Čini se da Bajdenova administracija i njeni saveznici u Kongresu sa velikim troškovima nameravaju da iscrpe zemlju do krajnjih granica, razbacujući gotovinu po stopama od kojih bi pocrveneli i pijani mornari.
Samo prošlog meseca, Ministarstvo finansija je pozajmilo više od 500 milijardi dolara za finansiranje saveznog budžeta. Dug je premašio 33,7 biliona dolara, a troškovi servisiranja tog duga su eksplodirali. Godišnja kamata na savezni dug sada je veća od bilion dolara (hiljadu milijardi) i brzo raste.
To, inače, nije trošak otplate duga, već samo trošak kamata. To je kao da plaćate samo troškove finansiranja na računu za kreditnu karticu i ne plaćate ništa u odnosu na dug. A kamata na američku kreditnu karticu brzo se približava iznosu od dva biliona dolara godišnje.
Troškovi kamata na dug sada su treći po veličini trošak savezne vlade, odmah iza socijalnog osiguranja i zdravstva. Uskoro će se na njih survati lavina, dok dug nastavlja da izmiče kontroli. Sve je jasnije da vlada na kraju neće moći da otplati svoj dug.
Kada taj dan dođe, vlasnici obveznica ili neće biti plaćeni ili će dobiti dolare koji će biti bezvredni. Niko neće da pozajmljuje takvoj vladi, pa se ona onda oslanja na podizanje poreza i rast inflacije kojom se dug donekle obezvređuje.
Ovi podaci su poznati već neko vreme, a stopa pogoršanja pod Bajdenovom administracijom naterala je i rejting organizacije da to primete.
Kako sve manje ljudi želi da zadrži američki dug, Ministarstvo finansija mora da ponudi veće prinose (kamate).
Ta viša stopa prinosa zajmodavcu je jedini način na koji Ministarstvo finansija može da privuče više ljudi da mu pozajme novac, ali ovo je pakt sa đavolom, jer povećava troškove finansiranja duga. Veći trošak kamata povećava deficit, što dodatno povećava dug. Veći dug košta više i tako dalje.
Američki ekonomista napominje da Savezna vlada neće baš sutra ostati bez keša, kao i da obveznice neće postati bezvredne preko noći. Međutim, ukazuje da se igra približava kraju ako SAD nastave putem kojim su se do sada kretale.