Smrt evropske petrohemijske industrije: Izvesna zatvaranja 2024. godine

Proizvodnja evropske petrohemijske industrije poslednji put je bila na ovako niskim granama davne 1975. nakon prve naftne krize. Razlog tome je što je ova industrijska grana energetski veoma zahtevna, a Stari kontinent je rešio da se liši jeftinog ruskog gasa i nafte na kojima je i počivala njena privredna snaga.

U Evropi je prirodni gas oko pet puta skuplji nego u Sjedinjenim Državama, tako da je isplativije tamo kupiti etilen pa ga prevesti preko Atlantika i potom ga preraditi nego proizvoditi na kontinentu – i upravo to kompanije rade, prenosi "Blumberg".

Rezultat je: pad ekonomske aktivnosti u Evropi, kao i trgovine hemijskim proizvodima u EU i posledično gubitak radnih mesta i sve manja energetska sigurnost.

Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), potrošnja teške nafte/ligorina u Evropi ove godine biće najmanja u prethodnih 48 godina – 34,2 miliona metričkih tona. Koristi se manje 18,5 odsto u odnosu na pre kovida, i skoro 40 odsto manje od maksimuma svih vremena postavljenog pre dve decenije.

Giganti industrije koji naftu i gas pretvaraju u hemijske prerađevine rade neekonomično – u poslednjim kvartalima poslovali su na 65-75 odsto kapaciteta prerade (sve ispod 90 odsto u normalnim okolnostima predstavlja razlog za zabrinutost, 85 odsto je loše, dok se 80 odsto smatra katastrofom).

Rukovodioci hemijske industrije tvrde da se novac ne može gubiti unedogled – zato su zatvaranja izvesna 2024. godine.

IEA je uvijeno saopštila da je sve teže videti kako petrohemijska industrija kontinenta može da povrati snagu koju je imala.

"Blumberg" ide korak dalje – evropski petrohemijski sektor se nikad neće oporaviti.