Proizvodnja evropske petrohemijske industrije poslednji put je bila na ovako niskim granama davne 1975. nakon prve naftne krize. Razlog tome je što je ova industrijska grana energetski veoma zahtevna, a Stari kontinent je rešio da se liši jeftinog ruskog gasa i nafte na kojima je i počivala njena privredna snaga.
U Evropi je prirodni gas oko pet puta skuplji nego u Sjedinjenim Državama, tako da je isplativije tamo kupiti etilen pa ga prevesti preko Atlantika i potom ga preraditi nego proizvoditi na kontinentu – i upravo to kompanije rade, prenosi "Blumberg".
Rezultat je: pad ekonomske aktivnosti u Evropi, kao i trgovine hemijskim proizvodima u EU i posledično gubitak radnih mesta i sve manja energetska sigurnost.
Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), potrošnja teške nafte/ligorina u Evropi ove godine biće najmanja u prethodnih 48 godina – 34,2 miliona metričkih tona. Koristi se manje 18,5 odsto u odnosu na pre kovida, i skoro 40 odsto manje od maksimuma svih vremena postavljenog pre dve decenije.
Giganti industrije koji naftu i gas pretvaraju u hemijske prerađevine rade neekonomično – u poslednjim kvartalima poslovali su na 65-75 odsto kapaciteta prerade (sve ispod 90 odsto u normalnim okolnostima predstavlja razlog za zabrinutost, 85 odsto je loše, dok se 80 odsto smatra katastrofom).
Rukovodioci hemijske industrije tvrde da se novac ne može gubiti unedogled – zato su zatvaranja izvesna 2024. godine.
IEA je uvijeno saopštila da je sve teže videti kako petrohemijska industrija kontinenta može da povrati snagu koju je imala.
"Blumberg" ide korak dalje – evropski petrohemijski sektor se nikad neće oporaviti.