I država, i građani oslanjaju se na zlato u kriznim vremenima: Građani sa pločica prešli na poluge

Zlatne rezerve Srbije od 2012. godine porasle dva i po puta i sada vrede oko 2,3 milijarde evra. U julu 2021. vraćena i poslednja tona zlata koja je stajala u inostranstvu

Narodna banka Srbije vratila je sve zlato čuvano u inostranstvu i kupovinom na domaćem i stranom tržištu znatno uvećala zlatne fondove.

Sa vrednošću od oko 2,3 milijarde evra, naše zlatne rezerve su porasle dva i po puta u odnosu na 2012. godinu.

Slični trendovi su i u Holandiji, Austriji, Poljskoj, Mađarskoj, Rumuniji, a izuzetna tražnja za ovim plemenitim metalom vlada i u Nemačkoj, Kini, Americi, gde se zlato smatra jednim od najsigurnijih čuvara vrednosti među svim kategorijama investicija.

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije premašile su rekordnih 22,5 milijardi evra. Zlato, kao deo strukture ovih rezervi, u vreme globalnih kriza, nestabilnosti, inflacije, ima poseban značaj. Proces vraćanja zlata u zemlju završen je sredinom 2021. godine, u jeku pandemije korona virusa.

U NBS kažu da je razlog pre svega zbog povećanja sigurnosti i raspoloživosti zlatnih rezervi u periodima globalne neizvesnosti. 

"Povećanjem deviznih rezervi na rekordne nivoe, pojačava se otpornost domaćeg finansijskog sistema na eksterne šokove. Sredinom ove godine, zlatne rezerve težile su 38,5 tona, što je dva i po puta više nego krajem 2012. godine, kada je ta količina iznosila 15,3 tone. Sve domaće zlato sada se čuva u našim trezorima i takva je situacija od jula 2021. godine, kada je uneta i poslednja tona zlata koja je stajala u inostranstvu", kažu iz Narodne banke Srbije.

Prema podacima Svetskog odbora za zlato, najveće zlatne rezerve u svetu imaju SAD sa 8.133 tone, zatim Nemačka sa 3.355 tona, a na trećoj i četvrtoj poziciji su Italija i Francuska sa nešto manje od 2.500 tona. Peta je Rusija sa 2.298 tona, a šesta Kina sa 2.010 tona. Na Zapadnom Balkanu prvo mesto drži Srbija sa 38,5 tona, zatim Severna Makedonija sa 6,8 tona, pa slede Slovenija sa 3,7 tona, Albanija sa nešto više od tri tone, BiH sa 2,7 i Hrvatska sa dve tone zlata.

U ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, u Srbiju je vraćeno svih 13 tona zlata. Na ovaj način NBS je želela da dodatno poveća sigurnost i dostupnost svog monetarnog zlata. Iz ugla centralne banke, kao institucionalnog investitora, zlato je i garancija poverenja u centralnu banku.

S druge strane, stručnjaci sugerišu da bi sada moglo biti vreme da i građani razmisle o čuvanju i investiranju u zlato.

"Kupovina i vraćanje zlata u svoje trezore globalni je trend poslednjih nekoliko godina. Osim što predstavlja sigurnu aktivu u turbulentnim vremenima, služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok. Nedavno istraživanje koje je sproveo "Invesko" pokazalo je da 96 odsto centralnih banaka i suverenih fondova smatra zlato sigurnom investicijom", kaže za portal "Biznis" Drago Matović iz "Taveks zlato i srebro", vodeće svetske kompanije koja se bavi investicionim zlatom. 

Zlato čuva novčanik od inflacije

Lane je tražnja za zlatom od strane centralnih banaka bila najviša od 1950. godine. Ove institucije kupile su ukupno 1.140 tona žutog metala. Isti trend se nastavlja u prva tri kvartala 2023, jer količina zlata kupljena od strane centralnih banaka iznosi 800 tona, što je za 14 procenata više nego u istom periodu prošle godine.

"Pojedinci imaju istu korist od zlata za svoje lične finansijske portfolije kao i banke. Zbog toga ljudi u zemljama sa veoma visokim stopama inflacije kupuju zlato kako bi zaštitili svoju kupovnu moć. Primer je Turska, gde godišnja stopa inflacije iznosi neverovatnih 60 odsto. Zato se turska domaćinstva okreću investicionom zlatu i tražnja za kovanicama i polugama u prvoj polovini ove godine je pet puta veća nego pre godinu dana", smatra Matović.

On navodi da su se prošle godine mnogo više kupovale male pločice od jednog do pet grama, zbog logike da se manji proizvodi mogu lako zameniti za drugu robu, dok sada ljudi kupuju više poluge zlata od 50 i 100 grama za veća ulaganja.

"U Srbiji su i dalje najpopularniji austrijski dukati Franc Jozef. Ipak, sve ovo ukazuje na to, da ne samo institucionalni investitori i centralne banke veruju u zlato, već i pojedinci", dodaje Drago Matović.

Zlatna poluga od 100 grama inače košta oko 710.000 dinara, dok su pločice od jednog grama oko 8.000 dinara. Dukat Franc Jozef košta oko 105.000 dinara.