Visoke cene energenata nisu samo kratkoročno zaustavile rast privrede Austrije, već će rast ostati na niskom nivou srednjoročno, prognozira austrijski ekonomski institut "Vifo".
Prema procenama ovog instituta, sledeća godina biće godina "stagflacije", odnosno godina sa visokom inflacijom i niskim rastom, nakon čega će austrijska privreda ponovo početi da raste, ali uz prosečni godišnji rast u visini od jednog procenta u periodu od 2023. do 2027. godine.
Cene struje i gasa ostaće četiri do pet puta skuplje nego pre 2020. godine, a visoke cene energenata ograničavaju mogućnosti proizvodnje i konkurentnosti, pre svega energetski intenzivnih kompanija, dodaje se u analizi.
Istovremeno, visoke cene smanjuju kupovnu moć i potrošnju, a realna lična potrošnja sledeće godine će, navodi se, porasti za svega jedan odsto.
Za 2023. godinu, "Vifo" prognozira inflaciju od 6,5 odsto koja će ostati na visokom nivou do 2027. godine kada će pasti na 2,4 procenta.
Kada je reč o javnom dugu, očekuje se da će naredne godine stopa biti na 74,1 odsto, a da će do 2027. pasti na 67,8 procenata.
Inflacija porasla na 11 odsto
Ranije je austrijski Statistički zavod saopštio da je inflacija u toj zemlji u oktobru porasla na 11 odsto, te da je u odnosu na septembar reč o rastu od jednog procenta.
Inflacija u Austriji već duže vreme raste i konstantno obara nove rekorde, a kao glavni razlog navode se cene energenata za domaćinstva i preduzeća.
"Kod dva glavna uzroka za povećanje inflacije, energenata i goriva, vidljiv je privremeni kraj skoku cena", saopštio je direktor Statističkog zavoda Tobijas Tomas.
On je naveo da je, međutim, u drugim oblastima vidljivo poskupljenje, što povećava izdatke građana i s tim u vezi, pomenuo je rast cene odeće, ali i sve veći rast cena nameštaja, namirnica i gastronomske ponude.
Bez izdataka za energente i goriva inflacija bi bila na nivou od 7,3 odsto, dodao je Tomas.