Većina vlasnika stanova u Beogradu račune za toplotnu energiju plaća po kvadratnom metru, dok samo mali deo nekretnina ima uređaje koji mere potrošnju. Iako se o plaćanju grejanja po utrošku priča već godinama, ono je i dalje praktično tek u povoju u glavnom gradu, ali i u ostalim mestima u Srbiji.
Plati koliko potrošiš, najpošteniji je princip, pod uslovom da može da se uvede. Već deceniju i po u Beogradu postoji zakonski osnov da se grejanje plaća po potrošnji. Nove zgrade imaju tu mogućnost. Stanari starijih zgrada plaćaju grejanje i leti, jer im se i tako više isplati od ulaganja u rekonstrukciju fasade, prozora i krova, bez čega ovaj sistem nema nikakvog smisla.
U stanu 22, 25, 28 stepeni, a račun za grejanje samo 2.000 do 3.000 dinara. Dovoljno je da se temperatura podesi na uređaju, kalorimetru, koji je povezan sa centralnim grejanjem u zgradi. Snežana Mitrović kaže da tako uštedi i do 4.000 dinara mesečno.
"Imamo 35 kvadrata, ja preko zime sve komunalije ne plaćam više od 3.000 dinara, a moja porodica u drugoj zgradi, stan od 39 kvadrata, plaća više od 8.000 dinara", kaže Snežana.
Potrebno je da se svi stanari u zgradi usaglase da se sistem instalira. Može i u jednom stanu, ali tada nije tako efikasan. U starijim zgradama, koje nemaju dobru izolaciju i stolariju, ovo se ne preporučuje, jer bi potrošnja bila ogromna.
"Mi nemamo kalorimetre, grejanje plaćamo tokom cele godine, i to je oko 10.000 dinara. Ja imam sreće što živim u maloj zgradi, ali moje komšije mislim da nisu zainteresovane za to, ja sam im nudila sad ovaj poziv i javni konkurs", kaže stanarka druge zgrade Tamara Nenadić za RTS.
Ušteda i do 80 odsto
Po postojećim propisima odluka o obračunu naknade za isporučenu toplotnu energiju u nadležnosti potrošača, pa svaka Skupština stanara ukoliko želi može da promeni način obračuna i da pređe sa paušalnog načina obračuna na naplatu prema utrošku.
Upravnik Bojan Nikolić objašnjava da je ušteda velika ako se sanira fasada zgrade, a zatim instalira kalorimetar.
"Kad se uradi na staroj zgradi kalorimetar, plus se sanira fasada, ušteda može da bude i do 80 odsto. Tako da novac koji se da na to može da se gleda kao investicija, a ne kao trošak jer se isplati na duži vremenski period", objašnjava Nikolić.
Skupa je obnova fasade, koja je preduslov za to da se isplati plaćanje po utrošku. Zbog toga je Sekretarijat za energetiku raspisao javni poziv za energetsku sanaciju zgrada priključenih na toplane.
Pedeset odsto sredstava se plaća iz budžeta, a preostalo stanari na rate u narednih deset godina. Ugradnja sistema košta oko 200 evra i traje dan, dva, ali uz prethodnu sanaciju fasade, koja može da košta i više stotina hiljada evra.
Investitori su dužni da u nove zgrade instaliraju ovaj sistem.
"Sve nove zgrade imaju, i sad je u sistemu oko 32.000 stanova plaćaju to po utrošku, a oko 430.000 stanova je van sistema", ističe Ranko Relić iz firme za ugradnju kalorimetara.
Mirko Sajgov kaže da trenutno plaćaju samo ono što utroše tokom godine, a to je pet meseci.
"Nama su se troškovi grejanja prepolovili, jer preostalih sedam meseci i ne plaćamo", rekao je Sajgov.
Javni pozivi za sanaciju fasada
Zgrada sa ovim sistemom i dalje nema mnogo u Beogradu iako opštine, Grad i Ministarstvo raspisuju javne pozive za sanaciju fasada već 15 godina.
U prestonici Bugarske, Sofiji, ovaj proces trajao je samo tri godine, jer su, zbog ulaska u Evropsku uniju, imali zakonsku obavezu to da urade.