Izdavanje kuća i stanova na dan više se nego dobro isplati, i u svetu i kod nas. Nema evidencije o tome koliko se nepokretnosti izdaje na taj način u Srbiji, ali se procenjuje da je samo u Beogradu više od 1.500, a u Srbiji i više od 13.000 takvih nekretnina. Cena izdavanja je i do 200 evra dnevno, za stanove u "Beogradu na vodi", tako da od izdavanja stana na dan u Beogradu mesečno može da se zaradi i nekoliko hiljada evra. Klijenti su mahom stranci, a rezervišu uglavnom preko interneta. Na tu zaradu, međutim, malo ko plaća porez.
"Cene se kreću od oko 30 pa do 200 evra. Kvadrature stanova su od 20 kvadrata garsonjere, pa do stanova od 100 kvadrata koji poseduju više spavaćih soba koji su obično za porodice sa decom koji dolaze iz inostranstva", navodi Ivana Milošević sa sajta "BGapartmani".
Stanodavci tvrde da uz zaradu koja je dobra, ide i velika odgovornost, ali i dosta posla.
"Imamo nekih dvadesetak stanova u ovom momentu. Oni su različite kvadrature. Nalaze se uglavnom po centru grada. Mi goste prijavljujemo regularno", poručuje Aleksandra Rašić, iz beogradske agencije koja se bavi izdavanjem stanova na dan.
Vlasnik dužan da ima nalepnicu na vratima stana
Vlasnik nekretnine koji izdaje stan na dan dužan je da ima nalepnicu na vratima stana koju izdaje Sekretarijat za turizam. Ali u praksi retko ko to čini. Obaveza upravnika zgrade jeste da evidentira stanove koji se izdaju na dan.
"U poslednje vreme se u velikim i luksuznim kompleksima dešava da ljudi uzimaju po 20 stanova, oni ih komercijalizuju i izdaju ih kao stan na dan. Praznici, kao što je Nova godina, su najveći problem. Tada je bitno da ako je apartman kategorizovan za tri osobe i bude toliko ljudi u stanu, da se ne prave neke proslave, da ne bude veliki broj gostiju, jer je samim tim ugrožena i njihova bezbednost", ističe Ljubiša Banovački, predsednik Udruženja profesionalnih upravnika.
Više od 13.000 nepokretnosti se izdaje na dan
U resornom ministarstvu kažu da su za kategorizaciju smeštaja stan na dan nadležne lokalne samouprave i da u centralnom informacionom sistemu u Srbiji takvih nepokretnosti ima više od 13.000.
"Veliki je broj objekata, apartmana koji nisu registrovani i ugostitelja koji na nelegalan način pružaju te usluge, pre svega u Beogradu kao glavnom gradu koji je jedan od ključnih centara i destinacija za obilazak i dolazak pre svega stranih turista, ali i domaćih. Naravno takve situacije se zatiču i u našim velikim turističkim centrima, pre svega na planinama, Kopaoniku, Zlatiboru, Zlataru, ali i u banjskim centrima", objašnjava Dunja Đenić, pomoćnica ministra za turizam.
Zakonima o trgovini i ugostiteljstvu regulisano je paušalno oporezivanje izdavanja stanova na dan. Za one koji ne prijave da se time bave predviđene su i kazne do 350.000 dinara.
Na planinama najtraženije brvnare
Na obroncima Zlatara sve više meštana gradi apartmane za rentiranje. Izdavanje kuće na dan je od 25 pa i do 100 evra za luksuznije objekte. Već tri godine, u selu Vilova, Olivera Matijević dočekuje goste, a među njima ima i Kineza, Nemaca, Poljaka.
Najtraženije na planinama su brvnare, a njihova cena varira i u zavisnosti od toga da li je leto ili zima.
"Prve se i rezervišu, tako da nam posle samo ostaje da odgovaramo da nema više mesta. U suštini ono čime su gosti očarani Zlatarom jeste ta netaknuta priroda", objašnjava Katarina Boranijašević, iz turističke agencije "Zlatar travel".