Poslednjih meseci postoji zahtev poljoprivrednih proizvođača da se u Srbiji omogući terminska prodaja poljoprivrednih proizvoda, to jest žitarica, po uzoru na Budimpeštu i Pariz. Na ovu temu nedavno je u Vladi Srbije održan prvi sastanak novoformirane radne grupe koja se bavi unapređenjem trgovanja žitaricama, gde su razmenjena mišljenja stručnjaka i poljoprivrednika i zakazan novi susret za 21. decembar.
U Srbiji se na berzi trguje po principu spot kupoprodaja. Kupci i prodavci obavljaju transakcije odmah, dok se na terminskom tržištu poslovi prodaje ugovaraju za neko buduće vreme. Na pojedinim svetskim berzama prikazuje se trgovanje poljoprivrednim proizvodima po terminskim ugovorima za neki budući period. Reč je o takozvanim fjučersima.
Prema objašnjenju berzanskih stručnjaka, ovakvi ugovori zahtevaju isporuku određenog sredstva po tačno određenoj ceni u budućnosti. Kupac fjučers ugovora dužan je da kupi sredstvo unapred određenog dana, dok je prodavac sa svoje strane dužan da ga proda. Obe obaveze izvršavaju se u budućnosti po ceni koja je dogovorena u trenutku kupovine.
Drugim rečima, tzv. fjučers ugovor treba da stupi na snagu po datumu koji je naveden u ugovoru. Najčešći su fjučersi za isporuku svakodnevne robe: gas, sirove nafte, benzina, zlata, žitarica, čelika, pamuka, drva…
Da li je naše tržište spremno za ove novine i koliko su poljoprivredni proizvođači trenutno edukovani da uđu u jedan ovakav, kako kažu stručnjaci, izuzetno složen vid trgovanja?
Žarko Galetin, agroekonomski analitičar i nekadašnji direktor Produktne berze u Novom Sadu, kaže da je dobro što je zagrebana suština problema – a to je uređenje tržišta u najširem smislu te reči. Dakle, dodaje, ne samo robnoberzanskog tržišta već i Zakon o javnim skladištima, Zakon o robnim rezervama… Dakle, jedan čitav set zakona i propisa koji bi morao da se sistemski donese i upakuje u jednu priču.
"Od toga treba napraviti kompatibilni sistem koji će moći da funkcioniše i jedno transparentno i fer tržište, što u ovom trenutku ipak nemamo", smatra Žarko Galetin.
Što se tiče terminskih ugovora, Galetin smatra da poljoprivredni proizvođači traže nešto što ni sami suštinski ne znaju šta je tačno.
Kako objašnjava, jedina institucija koja u ovom trenutku ima zakonski okvir da emituje tzv. fjučerse jeste Beogradska berza, ali, koliko mu je poznato, ona nije realizovala terminsko tržište tog tipa. Smatra i da ovaj projekat zahteva ozbiljan pristup i strukturu koju će podržati država.
Dakle, dodaje, da bi se jedan takav zakon uradio, morate uraditi ozbiljnu edukaciju, pilot-projekat, morate da razigrate tržište za početak. Ovo je jedna kompleksna materija, ali, na kraju krajeva, to je nešto što u svetu funkcioniše.
Kako ističe, Srbija u osnovi ima kapacitet da sprovede taj zakon, elementarna stvar jeste da posedujete tu tržišnu aktivu. Mi imamo ozbiljne tržišne viškove, značajne izvoznike, trgovce.
– Ali za poljoprivredne proizvođače bi uvođenje tzv. fjučersa sada bio realan problem jer je to teško shvatljiva materija, dok ne počne da funkcioniše – ističe on i dodaje da bi trebalo da, što se tiče uređenje berzanskog tržišta, koncentracija pažnje bude na postojećem Zakonu o robnim berzama, koji predviđa terminsko trgovanje, ali da su to takozvani forvard ugovori ili ugovori "na zeleno"#.
– Ali Produktna berza, hajde sada budimo iskreni, jednostavno pada sa svojim kapacitetima. I ovo je sad prilika da država, ako ništa drugo, malo obrati pažnju i na ovu instituciju, da se ne ugasi to malo berzanskog tržišta koje imamo i da se unapredi po postojećem Zakonu o robnim berzama. A perspektivno da vidimo i kako da uredimo tržište tzv. fjučersa. U ovom trenutku to je nerealna želja – smatra analitičar Žarko Galetin.