Srbija je do prošle godine najveći deo nafte kupovala iz Rusije, ali je Evropska unija uvođenjem sankcija na uvoz ruske nafte morskim putem u februaru zavrnula slavinu i našoj zemlji, kojoj je trenutno jedini pravac snabdevanja ovim energentom tankerima iz Irana i Kazahstana, a zatim Jadranskim naftovodom (JANAF) preko Hrvatske.
Uveliko se, međutim, prave planovi za diversifikaciju, pa je Srbija nedavno sa Mađarskom potpisala memorandum o izgradnji naftovoda koji će biti povezan sa ruskom "Družbom".
Srbija time dobija još jedan pravac dopremanja nafte, sigurnost snabdevanja rafinerije "Pančevo" i jeftiniji transport. Osim toga, naša zemlja više neće zavisiti od hrvatskog naftovoda "Janaf" preko kojeg, zbog sankcija EU, od 5. decembra 2022. ne možemo da kupujemo crno zlato iz Rusije.
Vlada je u četvrtak usvojila Zaključak kojim se "Izgradnja naftovoda Mađarska–Republika Srbija" utvrđuje kao projekat od strateškog značaja za Republiku Srbiju. Projekat je na spisku prioritetnih investicija kao jedan od strateških u oblasti snabdevanja naftom.
"Srbija se snabdeva uvoznom sirovom naftom samo iz jednog pravca, preko Hrvatske, naftovodom 'Janaf', a izgradnjom novog naftovoda ka Mađarskoj biće obezbeđeno sigurnije snabdevanje domaće rafinerije, time i domaćeg tržišta. Projekat naftovoda obezbediće potencijalno smanjenje ukupnih troškova sirove nafte za krajnjeg korisnika, imajući u vidu direktnu povezanost cevovodima do izvorišta, istovremeno bi bili smanjeni troškovi transporta i cena derivata nafte kao finalnog proizvoda", naveli su iz Vlade Srbije.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović najavila je ranije da će izgradnja početi 2025. godine, a da će naftovod Srbija - Mađarska biti izgrađen do 2028. godine.
Ljubinko Savić iz Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije kaže za RT Balkan da će Zaključak Vlade Srbije doprineti ubrzanju realizacije celog projekta, u meri u kojoj drugi propisi to dozvoljavaju.
"To je novi projekat koji do sada nije bio u planskim dokumentima, ni u Prostornom planu Srbije i zato mora proći neke neophodne procedure koje zahtevaju vreme", naveo je on.
"Prostor kroz koji će prolaziti mora da ima javne uvide, da se reše imovinsko-pravni odnosi na parcelama preko kojih će prolaziti. Iz ugla građana je to dug period, ali jednostavno ne može brže. Na ovaj način će se mobilizovati sve službe da to rade revnosnije, da ne čekaju poslednje rokove, a time je omogućeno da se i garancije za finansiranje dobijaju po ubrzanoj proceduri", objašnjava Ljubinko Savić.
On ističe da je to mogućnost da dobijemo pristup i ruskoj nafti, jer Evropa nije uvela sankcije na ovaj energent ako stiže naftovodom, već samo morskim putem.
"Pretpostavljam da bi cena ruske nafte trebalo da bude niža, kao ranije kada smo je dominantno uvozili, jer smo je plaćali manje nego na berzama u Mediteranu. Transport naftovodom je mnogo sigurniji, bezbedniji i brži, od ovog koji trenutno imamo, jer najveće količine nafte sada do Hravtske dolaze brodovima iz Irana, Libana i Kazahstana", kaže Ljubinko Savić.
Naftovod "Družba" je najduži na svetu, proteže se na 4.000 kilometara između Rusije i Nemačke jednim krakom, dok drugi ide ka Mađarskoj.
Ministarka Đedović je u novembru izjavila da je ovaj projekat u fazi izrade tehničke dokumentacije i da je plan da izgradnja ovog naftovoda bude završena do 2028. godine. Njime bi trebalo da bude omogućen transport oko četiri miliona tona nafte.
Naftovod će se graditi između Alđa u Mađarskoj i Novog Sada. Biće dugačak 128 kilometara, a najavljeno je da će izgradnja koštati oko 100 miliona evra. Isporuka ruske nafte preko "Družbe" ne podleže sankcijama EU, jer je embargo uveden na uvoz crnog zlata morskim putem. Za izgradnju može da se koristi koridor gasovoda od Srbije do Mađarske, što bi, takođe, trebalo da doprinese kraćem vremenu realizacije projekta.