Da li je Srbija i dalje zemlja seljaka na brdovitom Balkanu ili su se stvari promenile i postajemo zemlja programera? Pre dve godine izvoz informaciono-komunikacionih usluga (IKT) po prvi put je premašio izvoz poljoprivrede. Ove godine, sudeći po prva tri kvartala, ovaj sektor će preskočiti poljoprivredu i po stvorenoj bruto dodatoj vrednosti, koja ulazi u obračun BDP-a.
Za devet meseci ove godine izvoz IT sektora iznosio je 2,5 milijarde evra. To je za 32 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Suficit, odnosno razlika između izvoza i uvoza ovih usluga za devet meseci iznosila je blizu dve milijarde evra.
S druge strane, prema obračunu BDP-a za prva tri tromesečja, bruto dodata vrednost IKT u Srbiji iznosila je 2,7 milijardi evra. U svakom slučaju, za devet meseci ove godine IKT je već dao veći doprinos BDP-u od poljoprivrede koja je ostvarila bruto dodatu vrednost (BDV) od 2,6 milijardi evra.
Usluge IKT sektora poslednjih deset godina beleže fantastičan rast. Prihodi od izvoza 2013. godine iznosili su 437 miliona evra, da bi prošle godine stigli do 2,7 milijardi evra i eventualno više od 3,5 milijardi ove godine. Što se tiče izvoza poljoprivrede on odavno zaostaje za aj-tijem. Za deset meseci ove godine on je iznosio 756 miliona evra. Ipak, tu se radi o primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Ukupan izvoz poljoprivrede i prehrambene industrije, za deset meseci je iznosio oko tri milijarde evra. To je za 31,4 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.
Kako prenosi "Dnevnik", za razliku od informacionih tehnologija, poljoprivreda u velikoj meri zavisi od klimatskih okolnosti, ali kako smo videli prethodne dve godine, na izvoz i cene poljoprivrednih proizvoda utiču u dobroj meri geopolitički faktori.
Agroekonomista Milan Prostran očekuje da će izvoz hrane ove godine biti na nivou izvoza IKT usluga, ali ističe da se radi o potpuno različitim privrednim sektorima.
"Možda jeste zanimljivo uporediti brojke, ali te dve oblasti imaju različit karakter. Kod proizvodnje hrane nije sve u novcu. Poljoprivreda ima strateški karakter. Morate nahraniti stanovništvo, a svaka zemlja teži da bude što više prehrambeno samostalna", kaže Prostran.
Pored toga, poljoprivrednu proizvodnju i trgovinu karakterišu velike oscilacije. Videli smo prethodne dve godine kako vremenski uslovi i suše mogu da pogode poljoprivredu. Ali videli smo i kako ratovi utiču na snabdevanje hranom.
"Prošle godine je cena pšenice bila i do 416 dolara po toni, a danas je 180 do 200. Kukuruz je koštao oko 360 dolara po toni, a danas je 120 do 130 dolara. Prošle godine smo videli kako zbog sukoba u Ukrajini mnoge zemlje strahuju da li će imati hrane, kako se zabranjuje izvoz. Da je nama dozvoljeno da izvozimo žitarice prošle godine po tim cenama i izvoz bi bio mnogo veći. Opet, da nismo imali svoju hranu i morali da uvozimo po tim cenama, morali bi zlatom da je plaćamo", objašnjava Prostran.
Milovan Matijević, analitičar aj-ti tržišta i vlasnik "Mineko kompjutersa" napominje da doprinos informacionih tehnologija BDP-u na nivou poljoprivrede i nije tako veliki uspeh, jer je poljoprivreda tek sedma ili osma privredna grana po udelu u nacionalnoj ekonomiji.