Američko ministarstvo finansija rizikuje da njegova prodaja duga bude uzaludan posao. Poslednja aukcija tridesetogodišnjih obveznica bila je tako loše primljena da je unela nemir na druge delove tržišta. Uoči planiranih aukcija Ministarstva finansija za ovu nedelju investitori strahuju da bi znaci slabe tražnje mogli povećati cenu državnog zaduživanja i da bi mogli naneti štetu privredi.
Potražnja za državnim dugom SAD među stranim kupcima značajno je opala, a udeo državnih obveznica koje drže strani privatni investitori i centralne banke pao je na oko 30 odsto, sa nekih 43 odsto od pre deset godina, objavio je "Volstrit džornal", pozivajući se na podatke Udruženja industrije hartija od vrednosti i finansijskih tržišta.
Istovremeno, ponude ima sve više, napominje američki medij, navodeći kao primer neto dva biliona dolara novog duga koje je izdalo Ministarstvo finansija SAD ove godine, što predstavlja najveći nivo u istoriji, ako se izuzme zaduživanje u vreme pandemije virusa korona 2020. godine.
Kako se prodaju obveznice?
Ministarstvo finansija prodaje obveznice po dospeću u mesečnim intervalima. Svako, od pojedinaca do stranih banaka, može da ih kupi u zamenu za pouzdane isplate kupona i garanciju vlade da će dobiti svoj novac nazad kada obveznica dospe.
Vlada objavljuje svoje planove zaduživanja svakog kvartala, ali čeka da zakaže pojedinačne aukcije do nekoliko dana unapred. Među glavnim učesnicima su takozvani primarni dileri — banke koje mogu trgovati sa Američkim federalnim rezervama (FED).
Od njih se traži da licitiraju na aukcijama i često na kraju kupuju više obveznica kada je potražnja slaba.
Stope se utvrđuju na aukciji. Svi potencijalni kupci tada daju konkurentne ponude. Ministarstvo finansija prvo prihvata ponude sa najnižim prinosom (što bi najmanje koštalo vladu), zatim sledeće najniže, pomerajući lestvicu ka svom cilju zaduživanja.
Aukcija se smatra slabom kada vlada na kraju mora da ponudi investitorima mnogo veće prinose nego što je tržište očekivalo, ili kada primarni dileri moraju da kupe mnogo. Ako prinosi padnu ispod očekivanja, Volstrit je ohrabren snažnom potražnjom.
Za prošlomesečnu aukciju tridesetogodišnjih obveznica tražnja investitora je bila izuzetno niska. Primarni dileri kupili su skoro četvrtinu emisije, što je više nego duplo od njihovog uobičajenog proseka. Prethodna tridesetogodišnja aukcija takođe nije prošla dobro, piše "Volstrit džurnal".
Malo ko, ipak, strahuje od potpunog neuspeha aukcije. To je malo verovatan scenario za koji analitičari kažu da bi potencijalno mogao da izazove produžena i katastrofalna previranja na tržištu.
Merenje potražnje
Investitori procenjuju potražnju na aukciji gledajući odnos "ponude i potražnje". To meri veličinu narudžbi kupaca - ili ponuda - u odnosu na koliko novca Ministarstvo finansija želi da prikupi. Što je veći odnos, to bolje.
Sve trezorske hartije od vrednosti su generalno poznate kao obveznice. Ali za trgovce, "obveznice" su dužnički instrumenti sa rokom dospeća dužim od 10 godina; "zapisi" su one koje dospevaju za dve do 10 godina, dok "menice" imaju rok dospeća od godinu ili manje. Sve što dospeva za više od godinu dana često se naziva "kupon".
Entuzijazam za dugoročne veze je splasnuo. Nakon što su dugoročni prinosi porasli na 5%, Ministarstvo finansija odlučilo je da proda manje nego što su analitičari očekivali. Umesto toga, odlučio je da nastavi da ispumpava državne zapise tempom koji je tipično povezan sa recesijom ili vanrednim potrebama za zaduživanjem: više od polovine svih emisija. Državni zapisi su mnogo manje promenljivi, jer tako brzo dospevaju.
Sada Savetodavni komitet za zaduživanje trezora predlaže da vlada ima na umu da tražnja za njenim dugom jenjava i da razmotri "da li su neophodna značajnija odstupanja".
Investitori su bili toliko ohrabreni planovima zaduživanja da su pokupili akcije i obveznice, pokrećući tržišta na više. Berza sada preferira ovaj pristup, jer su cene dugoročnih obveznica osetljivije na promene kamatnih stopa.
To ostavlja Ministarstvo finansija na raskrsnici. Može izdati više dugoročnih zapisa i godinama zadržati visoke troškove zaduživanja ili se može držati kratkoročnih državnih zapisa i promovisati preuzimanje rizika na Volstritu. Za sada se opredeljuje za ovo drugo.
Volstrit ima ograničen kapacitet za to koliko rizika može da preuzme. Ali, pošto se trezorski zapisi efektivno tretiraju kao gotovina, apsorbovanje menica umesto obveznica daje investitorima više prostora za kupovinu rizičnije imovine kao što su akcije.
Mnogi brinu da poplava dugoročnih obveznica nadmašuje potražnju za njima. Prinosi na obveznice porasli su ovog leta nakon što je Ministarstvo finansija iznenadilo Volstrit najavom da će pozajmiti oko bilion dolara u trećem kvartalu godine, što je za četvrtinu više u odnosu na prethodna očekivanja.