Ekonomija
Fič: Srbija posle pandemije ostvarila neke od najboljih rezultata u Evropi
U nedavnom izveštaju MMF-a zaključeno je da, iako je privreda Srbije, kao i druge širom Evrope, pogođena porastom cena hrane i energenata, pokazala otpornost i da je deficit planiran za 2024. godinu ograničen na 2,2 odsto BDP-a
Srbija je posle pandemije korone ostvarila neke od najboljih ekonomskih rezultata u Evropi, ocenio je direktor nezavisne grupe u američkoj agenciji za kreditni rejting Fič, Pol Gembl, navodeći da je Vlada Srbije racionalizovala potrošnju i smanjila dug, što je podržano snažnim ekonomskim rastom i investicijama.
Gembl je istakao da direktne strane investicije u Srbiji ostvaruju priliv koji prosečno iznosi od pet do sedam odsto BDP-a, objavio je američki magazin "Global fajnens".
Gembl je i poslovno okruženje u Srbiji ocenio kao pozitivno.
Magazin ističe da priča o uspehu Srbije datira još pre pandemije i da je tokom proteklih 15 godina Beograd sledio uspešan program ekonomskih reformi, koji je pomogao da se preuredi privreda, koja se tradicionalno oslanjala na laku industriju i agrobiznis, i da se usmeri ka informacionim i komunikacionim tehnologijima (IKT) i informacionoj ekonomiji.
Podseća se da je Srbija nedavno potpisala memorandum o razumevanju sa "Ginkgo bajovorks" iz SAD za pokretanje startap akceleratora za bioekonomski inženjering.
I odeljenje za e-trgovinu srpske Delta grupe, Ananas, proširilo se na Severnu Makedoniju, sticanjem dve lokalne grupe za e-trgovinu - Grouper i Paopao - u prvom koraku ka regionalnom širenju većeg obima, sa ciljem da postane "Amazon" Balkana, ističe magazin.
Gembl je rekao da je IKT sada najbrže rastući sektor u Srbiji, podstaknut prilivom mladih Rusa, njih oko 200.000, prema izveštajima medija, a koji žele da izbegnu da budu uvučeni u rat u Ukrajini.
Registracija ruskih i ukrajinskih preduzeća u Srbiji je dramatično skočila od početka sukoba u Ukrajini, a prema podacima Agencije za privredne registre Srbije, oko 1.020 kompanija u ruskom vlasništvu je osnovano u Srbiji 2022. godine, u poređenju sa samo 82 u 2021, navodi američki magazin.
Ističe da je energetika još jedan sektor koji se brzo razvija i da Srbija želi da smanji upotrebu neefikasnog i zagađujućeg lignita, koji trenutno čini 70 odsto potrošnje energije, podstakne upotrebu zelene energije i reformiše energetske kompanije koje imaju monopol i prave gubitke.
Podseća se da je premijerka Srbije Ana Brnabić predstavila u martu planove za pretvaranje državnih energetskih preduzeća Elektroprivreda Srbije i Srbijagas u akcionarska društva.
Privredni rast Srbije potpomognut je velikim ulaganjima u puteve i drugu infrastrukturu i ogromnim prilivom direktnih stranih investicija u iznosu od oko 42 milijarde dolara od 2007. godine, prema podacima nacionalne investicione agencije i oko 4,3 milijarde samo prošle godine.
Veliki deo tih investicija dolazi iz EU, posebno u automobilsku i prehrambenu industriju, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen se obavezala da će podržati dalje investicije u Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana tokom posete početkom novembra.
Sve to je pomoglo u podizanju životnog standarda i da Srbija stekne međunarodnu reputaciju kao zemlja izuzetno povoljna za ulaganja i mnogo stabilnija od zemalja u okruženju, ističe američki magazin.
Podseća da će Ekspo 2027. godine biti održan u Beogradu od maja do oktobra te godine i da će to biti prvi put da se Ekspo održava u Jugoistočnoj Evropi.
Planirano je oko 12 milijardi evra investicija, uključujući novu izložbenu lokaciju, nove stadione, muzeje i rečne luke i unapređenu infrastrukturu, a očekuje se da će Ekspo privući tri miliona turista.
U nedavnom izveštaju MMF-a zaključeno je da, iako je privreda Srbije, kao i druge širom Evrope, pogođena porastom cena hrane i energenata, pokazala otpornost i da je deficit planiran za 2024. godinu ograničen na 2,2 odsto BDP-a.
Očekuje se da će MMF postići dogovor do kraja godine o drugoj reviziji stend-baj aranžmana sa Srbijom.
U poređenju sa zemljama iz regiona, rast Srbije se zadržao, a očekuje se da će BDP porasti za oko dva odsto ove godine i 3,5 odsto sledeće, što je blizu srednjoročnog potencijala od četiri odsto godišnje, navodi magazin.
Kako se ističe, očekuje se da će inflacija u Srbiji pasti sa osam odsto ove godine na 5,6 odsto u 2024. i četiri odsto u 2025. godini.
Izbori u Srbiji su zakazani za 17. decembar, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka očekuju da će postignuti ekonomski rezultat dobro poslužiti kod birača, zaključuje "Global fajnens".
