Sa prvim danom januara za pojedine kategorije građana počinju da važe nova pravila. Žene koje odlaze u penziju, radiće dva meseca duže od koleginica koje su se penzionisale prošle godine, jer se prag pomera na 63 godine i osam meseci života i najmanje 15 godina staža. Dobra vest za radnike sa najmanjim primanjima je da se minimalac povećava i da će iznositi 47.000 dinara. I zaposleni u javnom sektoru i penzioneri od januara će primati veće plate i penzije. Plate u javnom sektoru biti uvećane 10 odsto, a penzije za 14,8 odsto.
Ovo su najznačajnije izmene koje važe od danas.
Menja se uslov za penzionisanje žena
Od danas važe novi uslovi za penzionisanje žena, jer se starosna granica za odlazak žena u penziju pomera za dva meseca, tako da će uslov za penzionisanje biti 63 godine i 8 meseci života i najmanje 15 godina staža osiguranja.
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje je objavio da će za muškarce i dalje važiti isti uslovi za odlazak u penziju, odnosno 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.
Starosna granica za žene se pomera u skladu sa odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju kojim je propisano da se starosni uslov za žene pomera sve do 2032. godine, kada će uslovi i za žene i za muškarce biti izjednačeni, pa će i jednima i drugima uslov za penziju biti 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.
Najniža plata od danas 47.154 dinara
Na osnovu Odluke Vlade Srbije o visini minimalne cene rada za period januar-decembar 2024. godine, minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za ovu godinu će od danas biti povećana sa 230 na 271 dinar po radnom času, što je povećanje za 17,8 odsto. Minimalna zarada će iznositi 47.154 dinara, odnosno prosečno oko 401 evro mesečno.
Iz Vlade Srbije su ranije naveli da će to biti značajno iznad očekivane prosečne inflacije od 4,9 odsto u 2024. godini, što bi trebalo da utiče i na brže i značajnije približavanje minimalne zarade minimalnoj potrošačkoj korpi, za šta se zalažu sindikati.
Novi obračun plata u socijalnoj zaštiti
Sporazum o preduzimanju mera za poboljšanje položaja zaposlenih u sistemu socijalne zaštite predviđa povećanje osnovica za obračun i isplatu plata za 10 odsto počev od 1. januara. Sporazum o izmeni koeficijenta za obračun i isplatu plata zaposlenih u sistemu socijalne zaštite, a koji su potpisali Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković i predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije Zoran Savić, podrazumeva preduzimanje aktivnosti na promeni dela koeficijenata, koji će se primenjivati od zarada za januar 2024. godine.
Mera koja je predviđena potpisanim Sporazumom između Ministarstva i Sindikata, odnosi se na povećanje koeficijenata od 3,4 odsto za šest grupa zaposlenih.
Predviđeno je da se sledećim grupama povećaju koeficijenti: koeficijent 9,03 povećava se na 9,34, koeficijent 9,3 na 9,62, koeficijent 10,03 na 10,37, koeficijent 10,39 na 10,74, koeficijent 10,69 na 11,05, dok se koeficijent 15,83 povećava na 16,37.
Predloženim merama je obuhvaćena izmena plata za 4.728 zaposlenih u sistemu socijalne zaštite.
Povrat akcize na dizel poljoprivrednicima
Od danas će poljoprivrednici moći da, prema novom pravilniku koji su doneli ministar finansija i ministarka poljoprivrede - zatraže povrat akcize koju su platili na dizel i biogorivo. Ova mogućnost odnosi se samo na motorno gorivo koje se koristi u poljoprivredne svrhe, ali to nije jedini uslov.
Propisom je predviđeno da će poljoprivrednici povrat akcize moći da ostvare za najviše 100 litara nafte i biogoriva. Postoji i ograničenje u pogledu površine zemljišta koje se obrađuje.
Naime, gledaće se koliko je goriva potrebno za obradu zasejanih ili zasađenih površina zemljišta pod konkretnom biljnom kulturom, do najviše 100 hektara. Da bi podneli zahtev za povrat akcize, poljoprivrednici će morati da poseduju i fiskalne račune na kojima će – kada je reč o poljoprivrednicima koji su fizička lica – stajati i broj poljoprivrednog gazdinstva.
Fiskalni račun, precizira se – "mora da sadrži podatke o kupcu, vrsti, količini i vrednosti nabavljenih derivata nafte i biogoriva". Zahtev za ostvarivanje prava, podnosi se ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede – Upravi za agrarna plaćanja, izborom i popunjavanjem odgovarajućeg elektronskog obrasca zahteva, u online formi, neposredno u okviru softverskog rešenja eAgrar.
Zelene javne nabavke
Zelene javne nabavke postaju obavezne, što znači da naručioci za određene kategorije roba i usluga neće više moći da koriste cenu kao jedini kriterijum pri dodeli ugovora, već će na odabir ponude uticati i skup ekoloških aspekata kao što su životni vek proizvoda, troškovi održavanja, vode i struje i reciklaže dobara kada postanu otpad.
Do sada je Zakon ostavljao mogućnost naručiocima da koriste kriterijume kvaliteta, ali nije ih na to obavezivao. Prema zvaničnom izveštaju, iako se trend upotrebe ekoloških standarda blago popravio, samo 0,44% od ukupnog broja sprovedenih nabavki u 2022. bilo je zeleno. Takođe, najniža cena bila je jedini kriterijum za dodelu ugovora u 96% slučajeva, zbog čega se javila potreba za dodatnim merama.