Prevodiocima, profesorima jezika, dizajnerima i ostalim radnicima na internetu ovih dana stižu rešenja iz Poreske uprave za dugovanja od pre pet godina. Iako su sa Vladom Srbije dogovorili da će zaostale poreze plaćati u ratama i uporedo sa tekućim poreskim obavezama nimalo ih nije obradovao ovaj "novogodišnji poklon" u poštanskim sandučićima.
Iz Udruženja radnika na internetu, povodom rešenja za plaćanje poreza koja su počela da im stižu, na osnovu prihoda ostvarenih u 2018. godini, kažu da je plaćanje zaostalih obaveza za njih i dalje veliko opterećenje na mesečni budžet, s obzirom na to da moraju da plaćaju i redovne namete. Oni su dobili mogućnost da na 10 godina otplaćuju zaostale poreze od 2017. do 2022. godine.
Prošle godine su zbog toga i protestovali, jer nisu uvaženi njihovi zahtevi, pre svih - da se minimalni neoporezivi iznos bazira na minimalnoj zaradi za tekuću godinu, što bi smanjilo rate frilenserima.
Njihov problem datira iz 2020. godine, kada je Poreska uprava najavila oporezivanje radnika na internetu pet godina unazad, jer do tada većina uopšte nije plaćala nikakvu naknadu državi. Poreznici su tražili da plate poreze na prihode iz inostranstva, ali i doprinose za zdravstvo i za Fond PIO, za proteklih pet godina, sa kamatom, a prema tim rešenjima neki od njih je trebalo da plate 70 do 80 odsto svojih tadašnjih prihoda.
Oni su tada danima protestovali i tražili su da njihove obaveze teku od momenta primene novog zakona kojim bi se tačno definisale obaveze i prava frilensera. U aprilu 2021. su ipak postigli dogovor sa Vladom Srbije, a objavljeno je da će oni koji pređu određenu granicu prihoda za proteklih pet godina i budu kroz reprogram uplaćivali poreze i pripadajuće doprinose, imati pravo na priznavanje radnog staža na ime uplaćenih doprinosa.
Dogovoreno je da oni koji su zarađivali do 570 evra neće imati nikakvu poresku obavezu, oni koji su zarađivali do 1.000 evra u proseku da imaju obavezu 13 odsto za svaku od prethodnih pet godina, a do 2.000 evra 20 odsto prihoda. Za taj dug im ovih dana stižu rešenja.
Porez plaća 2.200 frilensera
Paralelno sa starim poreskim obavezama, frilenseri moraju da plate i nove koji dospevaju. Od početka ove godine imaju mogućnost da porez na svoj prihod plaćaju po dva modela.
Kod prvog modela, poresku osnovicu čini bruto prihod ostvaren u jednom kvartalu umanjen za normirane troškove (određen vid poreskog oslobođenja po kvartalu), što znači da oni koji ostvare prihod manji od 96.000 dinara, nemaju obavezu plaćanja poreza, dok se za sve koji ostvare preko tog iznosa porez obračunava po stopi od 20 odsto.
Normirani troškovi u opciji dva iznose 57.900 dinara i uvećavaju se za 34 odsto od bruto prihoda ostvarenog u kvartalu. Porez se obračunava po stopi od 10 odsto. Oporeziv prihod je jednak bruto prihodu umanjenom za normirane troškove. Kod drugog modela je obavezan PIO doprinos, a osnovica za njegovo plaćanje je najmanje trostruki iznos najniže mesečne osnovice doprinosa.
Položaj frilensera uređen je izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, a od 1. jula je u funkciji poseban portal za radnike koji ostvaruju prihode na ovaj način. Rok za prijavu i plaćanje poreza je 30 dana od isteka kvartala. Iako se ranije licitiralo sa desetinama hiljada radnika na internetu, da ih ima između 40.000 i 70.000 za plaćanje poreza se prijavio minimalan broj.
"Skoro 2.200 frilensera je u trećem kvartalu podnelo poresku prijavu u roku, odnosno do 31. oktobra. U odnosu na prethodni kvartal, broj frilensera koji je podneo prijavu je porastao za 20 odsto. Poređenje sa prvim kvartalom, kada je podneto oko 1.800 prijava, i drugim, sa skoro 2.000 prijava, ukazuje na stalni rast broja podnetih prijava", navode u Poreskoj upravi.
Izbor modela plaćanja poreza i doprinosa pokazuje da se 60% frilensera opredelilo za model dva, odnosno model sa uplatom doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, što je sličan odnos kao i u prethodnim kvartalima.
Oni koji nisu podneli poresku prijavu do kraja oktobra, mogu da podnesu neblagovremenu poresku prijavu, a to znači da pored poreza i doprinosa, treba da izračunaju i platite zateznu kamatu, čiji iznos zavisi od visine prijavljenih prihoda i broja dana docnje.