Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić sastala se danas sa poljoprivrednicima u Beogradu, a sastanku je prisustvovala i ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković. Brnabić je na početku sastanka istakla da je ovo istorijski sastanak, imajući u vidu da njemu prisustvuju predstavnici više od 60 udruženja poljoprivrednika, saopštili su iz Vlade Srbije.
Kako je navela, ovo je prvi put da je neka Vlada okupila sva relevantna udruženja iz oblasti poljoprivrede, kako bi im predstavila budžet za subvencije za narednu godinu, koji će iznositi rekordnih 119 milijardi dinara.
Na sastanku je najavljeno formiranje Poljoprivredne komore Srbije, kako bi se poljoprivrednim proizvođačima pružila mogućnost da kroz takvo telo štite svoje interese na tržištu.
Ratarima subvencija od 300 evra po hektaru
Na sastanku je predočeno da subvencija od 300 evra po hektaru za sertifikovano seme ratarima neće uticati na dogovorene i planirane subvencije za druge grane poljoprivrede.
"Cilj je da kroz dijalog prevaziđemo sve izazove sa kojima se srpska poljoprivreda može suočiti u budućnosti. Nije moguće predvideti sve probleme sa kojima će se pojedine grane poljoprivrede suočavati u narednoj godini, ali je važno da se oni rešavaju na principima solidarnosti i u dogovoru sa ostalim granama. Neophodno je kreirati sistem u kojem svi razumemo da smo zajedno jači i da je Srbija jaka samo ako međusobno sarađujemo i imamo jasnu viziju razvoja naše poljoprivrede", rekla je Brnabićeva.
Ona je poljoprivrednicima poručila da je važno da se stvari u srpskoj poljoprivredi menjaju, kako bi ona sutra bila konkurentnija, uzimajući u obzir promene koje donose razvoj novih tehnologija i klimatske promene. Brnabićeva je naglasila da domaća poljoprivreda mora da se prilagodi i menja i da je neophodno da počnu da se koriste savremene tehnologije.
"Bez obzira na veličinu naših zemljišnih resursa, nećemo biti konkurentni bez inovacija", poručila je Brnabićeva.
Premijerka je rekla da ne postoje "strane" već da bi sva udruženja, predstavnici vlade i nadležnih ministarstva uvek trebalo da "sednu za sto, razgovaraju i donesu rešenja".
Predsednik Skupštine udruženja poljoprivrednih proizvođača Subotice Miroslav Matković rekao je da je njihov predlog da raspodela budžeta za narednu godinu bude usklađena sa ispunjenjem zahteva koje su izneli u proteklom periodu, a koji se tiču povećanja subvencija, ukidanja akcize na gorivo, ali i olakšice kod refinansiranja kredita i isplata dugovanja.
"Naš predlog je da se sredstva usklade sa ispunjenjem onoga što je dogovoreno u Kisaču. Da ostane subvencija od 35.000 dinara po hektaru, da se uredi problem dugovanja PIO fondu, zatim ostane ograničenje cene goriva i refakcija, takođe i finansiranje i refinansiranje kredita, sa jedan odsto kamate", rekao je Matković.
On je rekao da je premijerka danas tokom sastanka kazala i da bi trebalo da bude usmerena veća pažnja na ratare, jer imaju velike gubitke i viškove merkantilne pšenice koje nisu izvezene.
"Što se tiče kredita za poljoprivrednu proizvodnju, dobili smo najavu da će od 1. februara kamate biti jedan odsto, a kada je reč o gorivu da više ne skupljamo fiskalne račune nego da se kroz sistem preko agrokartice oduzima količina kupljenog goriva - do propisanog limita za kupovinu po subvencionisanoj ceni. Takođe, za refakciju od 50 dinara po litru, obezbeđeno je dodatnih 14 milijardi dinara, dodatno na budžet za poljoprivredu od 119 milijardi dinara", rekao je Matković za Tanjug nakon sastanka.
Da se malima da više
Mileta Slankamenac ispred Inicijative za opstanak poljoprivrednika rekao je da je cilj za koji se oni zalažu da do 2025. godine 10 odsto republičkog budžeta bude opredeljeno za poljoprivredu.
"Generalno guramo to da republički budžet za poljoprivredu bude najmanje 10 odsto. Cilj je da izguramo to do 2025. godine. Takođe, ono što je dogovoreno još u maju, vezano za stočare jeste da se ništa ne menja. Treba da vidimo i kako će se davati onih 17.000 dinara od 35.000 dinara subvencije po hektaru, to je još sporno, jer neće biti direktno", rekao je Slankamenac.
Ističe da bi bilo dobro da se početkom 2024. godine otvori problem preraspodele sredstava malim poljoprivrednicima.
"Inicijativa se zalaže od početka za to da se malima da više, za 2024. godinu ne može, ali bi bilo dobro da početkom godine krenemo u tu priču. O preraspodeli malim stočarima, malim ratarima, malim proizvođačima da po jedinici površine, odnosno po broju stoke, ide nekako proporcionalno više, da bi se osnažila ta mala gazdinstva i da bi ljudi ostajali na selu", rekao je Slankamenac.