Udeo američkog dolara u rezervama centralnih banki nastavio je da opada, i u trećem kvartalu 2023. godine iznosio je 59,2 odsto, ukazuju najnoviji podaci koje je objavio Međunarodni monetarni fond (MMF).
Statistički podaci MMF-a pokazuju da je udeo dolara smanjen sa otprilike 70 odsto, koliko je iznosio 2000. godine. Dolar ostaje vodeća svetska rezervna valuta, a evro, čiji je udeo pao na 19,6 odsto, nalazi se na drugom mestu.
Udeo japanskog jena u svetskim rezervama porastao je sa 5,3 na 5,5 odsto u prethodna tri meseca. Udeo kineskog juana, britanske funte, kanadskog dolara i švajcarskog franka nije se drastično menjao.
Sa druge strane, podaci globalnog platežnog servisa SVIFT ukazuju da je udeo juana u međunarodnim transakcijama dostigao je rekordno visok nivo u novembru, a kineska valuta je postala četvrta najkorišćenija valuta u svetu.
Međunarodno kreditiranje u juanima je takođe poraslo, dok Narodna banka Kine drži više od 30 bilateralnih valutnih razmena sa stranim centralnim bankama, uključujući Saudijsku Arabiju i Argentinu.
Sve veći udeo juana u međunarodnim transakcijama odražava kineski trend udaljavanja od dolara, kao i napore Pekinga da promoviše upotrebu svoje valute, navodi se u saopštenju SVIFT-a.
Trend korišćenja nacionalnih valuta umesto dolara u međunarodnoj trgovini počeo je da dobija na zamahu prošle godine, nakon što su zapadne sankcije dovele do toga da je Rusija odsečena od zapadnog finansijskog sistema, a njene njene devizne rezerve su bile zamrznute.
Evropska banka za obnovu i razvoj upozorila je da bi rastuća ruska trgovina kineskim juanima kao odgovor na zapadne sankcije mogla potencijalno narušiti snagu američkog dolara. Ekonomisti su takođe ukazivali da su zapadna trgovinska ograničenja dovela do povećane upotrebe kineskog juana na globalnom nivou na štetu dolara.