Prema rezultatima ankete koju je sproveo "Fajnenšel tajms" među 48 ekonomista, evrozona, blok koji čini 20 država, u novoj 2024. godini ostvariće vrlo mali privredni rast – tek 0,6 odsto.
Prognoze Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda su za nijansu optimističnije – ekonomija bloka će rasti za 0,8 odsto, odnosno 1,2 odsto u 2024. godini.
Anketirani eksperti tvrde da privreda evrozone neće moći da nadmaši rast od 0,6 odsto uprkos tome što se očekuje da će plate rasti brže od inflacije – rast zarada u zoni jedinstvene valute predviđen je na samo 4 odsto u 2024, dok će potrošačke cene porasti u proseku za više od 2,5 odsto i nešto ispod 2,1 odsto u 2025. godini.
Dve trećine ispitanika reklo je da privreda u zoni evra klizi u recesiju.
ECB je ranije predviđala rast plata i inflacije u narednoj godini od 4,6 odsto, odnosno 2,7 odsto, što bi označilo rast realnih prihoda domaćinstava prvi put u tri godine. Evropska centralna banka očekuje da će potrošačke cene porasti za 2,1 odsto u 2025.
Ekonomisti za "Fajnenšel tajms" upozoravaju da će nezaposlenost porasti s rekordno niskih 6,5 odsto u evrozoni u oktobru 2023. na 6,9 procenata na kraju sledeće godine.
Očekuje se i da će visoke kamatne stope, verovatna previranja na energetskom tržištu i geopolitička nestabilnost dovesti do dublje recesije, kao i da evrozoni sledi period još slabijeg rasta ukoliko Donald Tramp pobedi na predsedničkim izborima u SAD, odnosno ako Ukrajina izgubi u sukobu s Rusijom.