Kina, poslednja među velikim zemljama koje ne tretiraju epidemiju kovida kao endemsku, ovog meseca je predstavila 20 novih koraka koji su ublažili njene stroge politike protiv virusa.
Taj potez Pekinga "katapultirao" je u vis kineske akcije, obveznice i juan, a širok spektar sredstava od Azije do Evrope i Latinske Amerike je ojačao.
Ako se Kina sledeće godine ponovo poveže sa svetom, njena ekonomija će se oporaviti od najvećeg usporavanja u poslednjih nekoliko decenija, a sa njom bi i izgledi za globalnu recesiju 2023. mogli da izblede, smatraju investitori.
Međutim, u samoj Kini mnoge firme, naročito one fokusirane na stanovništvo, strahuju da neće dočekati sledeću godinu. Kina se i dalje bori da obuzda epidemiju koronavirusa, a istraumirani potrošači - čiji su životi mesecima bili poremećeni oštrim vladinim merama protiv kovida, čuvaju svoj novac.
"Najvažnija stvar biće da se u februaru i martu vidi ko je zapravo uspeo da preživi zimu", rekla je Rojtersu američka preduzetnica Kamden Hog iz Šangaja, koja poseduje kafić, bar, nekoliko čajdžinica i kompaniju za organizaciju događaja.
Ona očekuje da će 25 miliona ljudi u Šangaju, traumatizovanih dvomesečnim zatočeništvom u sopstvenim domovima početkom ove godine, često bez pristupa osnovnim potrepštinama, i dalje dugo izbegavati gužve na mestima bez obzira na pravila.
"Ljudi neće pritisnuti prekidač i vratiti se na stari način života", rekla je.
Očekuje se da će kineska ekonomija rasti oko tri odsto ove godine, manje od prvobitno predviđenih 5,5 odsto.
Ekonomski podaci za oktobar bili su ispod očekivanja: Izvoz je pao. Inflacija je usporila. Novi bankarski krediti su pali. Pad na tržištu nekretnina se produbio. Maloprodaja je pala prvi put od zatvaranja Šangaja u aprilu i maju.
S obzirom na to da se novi slučajevi kovida opet pojavljuju, malo je verovatno da će kineska ekonomija u bliskoj budućnosti moći da pređe u veću brzinu, ocenjuje agencija Rojters.
Finansijski konglomerat "Džej Pi Morgan" je ranije ovog meseca procenio da gradovi sa više od 10 novih slučajeva kovida čine 780 miliona ljudi i 62,2 odsto BDP-a.
Stopa vakcinacije i bustera i dalje je relativno niska, naročito među ranjivim populacijama kao što su starije osobe, zbog čega vlasti oprezno popuštaju svoje "nula kovid" mere.
"Nove mere za 'optimizaciju' obuzdavanja kovida izgleda da stvaraju haos na terenu dok lokalne vlade pokušavaju da protumače politiku", kažu analitičari "Gavekal dragonomiksa". To "predstavlja ekonomsku neizvesnost koja će verovatno dodatno umanjiti potrošnju i prodaju imovine u bliskoj budućnosti".
Drugim rečima, smatraju analitičari, problem je što vlasti nisu dale prioritet interesima potrošača koji su često "vreća za udaranje" u kineskoj ekonomiji vođenoj investicijama.
Situacija u SAD i EU
Poređenja radi, ekonomija EU upašće u recesiju u poslednjoj četvrtini 2022. godine, predvidela je Evropska komisija. A taj pad će se nastaviti i u narednom kvartalu.
Predviđa se da će cene dostići vrhunac krajem godine i ostati visoke tokom 2023, dok će inflacija u EU dostići 9,3 odsto a u evrozoni 8,5 procenata 2022. godine, saopšteno je ranije ovog meseca iz Brisela.
"EU je među najizloženijim naprednim ekonomijama zbog svoje geografske blizine ratu i velikog oslanjanja na uvoz gasa iz Rusije", navodi se u saopštenju Evropske komisije. "Energetska kriza narušava kupovnu moć domaćinstava i utiče na proizvodnju."
Iako se izražava nada da će cene pasti u 2023. godini, predviđa se da će inflacija i dalje biti na nivou od 7 odsto u EU i 6,1 odsto u evrozoni, pre nego što se smanji na tri procenta u EU i 2,6 u evrozoni 2024.
Sjedinjenim Američkim Državama se takođe "smeši" recesija krajem godine, zbog visoke inflacije koja ne posustaje i stroge politike Federalnih rezervi. U prvom kvartalu 2023. ekonomski rast će usporiti zbog podizanja kamatnih stopa.
"Rastući troškovi zaduživanja u celoj ekonomiji i jak dolar predstavljaju ozbiljne prepreke. Istovremeno, slabo spoljno okruženje doprinosi negativnim rizicima za rast, predvođeno predstojećom recesijom u Evropi izazvanom energetskom krizom, a Kina je i dalje ograničena merama za suzbijanje kovida. Dakle, dok su SAD možda upravo izašle iz tehničke recesije, hladni vetrovi će ove zime postati mnogo hladniji i učiniti da se recesija oseti mnogo realnijom početkom 2023", ocenili su analitičari holandske finansijske institucije ING.
Ekonomisti predviđaju da će američki BDP porasti 0,4 odsto u 2023. godini, što je za 0,4 procentna poena manje u odnosu na ranije prognoze. U 2024. američka ekonomija trebalo bi da poraste za 1,5 odsto.