Prema planu "Srbija 2027 - skok u budućnost" biće izgrađeno 487 kilometara puteva u Srbiji i rekonstruisano više od 200 kilometara pruge.
Od Beograda do Subotice stizaće se za 70 minuta, a od Beograda do niša za 100 minuta.
Ministar građevinarstva Goran Vesić je u razgovoru za RTS odgovorio na pitanja kojom dinamikom će se završavati infrastrukturni projekti, kako će biti obezbeđen novac i da li imamo dovoljno radnika.
Ističe da će ove godine biti završen Moravski koridor od Preljine do Adrana i od Košava do Trstenika.
"Ostaje da se završi deonica između Trstenika i Kraljeva, sa petljom Vrnjačka Banja, zatim gore Vrba i Počekovina i onda će Moravski koridor biti kompletno završen", rekao je Vesić.
Ove godine biće završena i 23 kilometra od auto-puta do Požarevca kada je u pitanju Dunavski koridor. Ovaj koridor biće potpuno završen 2026. godine.
Podseća i na to da će se završiti Fruškogorski koridor, do Novog Sada, a ove godine u oktobru biće završen i deo auto-puta Miloš Veliki od Pakovraća do Požege.
Kreće se i sa izgradnjom dva nova puta – prvi je deo puta Južni Jadran prema Crnoj Gori, a drugi Beograd-Sarajevo.
Rekonstrukcija više od 200 kilometara pruga
Ministar građevinarstva podseća i da će ove godine biti završena izgradnja 108 kilometara brze pruge od Novog Sada do Subotice, tako da će se od Beograda do Subotice putovati za 70 minuta.
U toku je, kaže, raspisivanje tendera za izgradnju brze pruge do Niša, koja će omogućiti da se od Beograda do Niša stigne za 100 minuta.
Pored brzih pruga, radi se i rekonstrukcija regionalnih pruga – pruge Stalać-Kraljevo-Rudnica, pruge Valjevo-Vrbnica, Banatske pruge, pruge između Vrbasa i Sombora, pruge Subotica-Sombor-Bogujevo-Sajlovo-Novi Sad, Niš-Dimitrovgrad.
Zajedno sa Vladom Bosne i Hercegovine kreće se u rekonstrukciju pruge koja povezuje našu prestonicu, preko Malog Zvornika sa BiH.
Vesić je rekao i da će zajedno sa Vladom Severne Makedonije pokušati da dobiju sredstva Evropske unije pomoću kojih bi se izgradila pruga koja će povezati Niš i Skoplje, dok će se sa bugarskim partnerima raditi na izgradnji još jedne brze pruge.
Koliko će da koštaju infrastrukturni projekti
Na pitanje odakle nama novac za sve te projekte kada je budžet njegovog ministarstva sličan prošlogodišnjem, Vesić odgovara da je budžet Ministarstva građevinarstva u delu koji se odnosi na ove investicije veći nego prošle godine, kao i da se za projekte opredeljuje novac iz više ministarstava.
"Mi smo prošle godine kao država uložili tri milijarde evra u infrastrukturu, ove godine ulažemo četiri milijarde evra. I to je takođe naš odgovor na krizu u Evropi", rekao je Vesić.
Ističe da će BDP Srbije zahvaljujući ulaganjima do kraja 2027. iznositi 92 milijarde evra, dok je prosečna plata u Srbiji iznositi 1.400 evra.
I dok je deo projekata finansiran iz budžeta, drugi deo je finansiran iz kredita. Uslovi zaduživanja zavise od toga kod koga se zadužujemo, napominje Vesić.
"Svako zaduživanje je zakon koji se ratifikuje u Skupštini, tako da poslanici sa svakim predloženim zaduživanjem mogu da pročitaju uslove pod kojima se zaduživanje vrši. U svakom slučaju mi smo zemlja koja je stabilna, koja ima visok rejting i zbog toga nam je moguće da se zadužujemo i pod povoljnijim uslovima od mnogih drugih zemalja", rekao je Vesić.
Moraće da grade strani radnici
Veliki broj projekata znači i da će biti potreban veliki broj radnika. U slučaju naše zemlje, to znači i da ćemo morati da uvezemo radnu snagu.
"Mi smo zemlja koja samo u građevinarstvu ima oko trećinu strane radne snage. Prošle godine smo liberalizovali radno zakonodavstvo, u smislu da mogu lakše da dolaze strani radnici. Kako bude rasla industrija, moraćemo još više da imamo strane radne snage i to je nešto što nas sasvim sigurno čeka", rekao je Vesić.
Navodi da je prošla godina bila godina oporavka građevinske industrije.
"Imali smo konstantan rast u broju dozvola, u vrednosti izvedenih radova, u broju izgrađenih kvadrata i to je nešto što nas čeka. Kada, kao što ste mogli sami da čujete, prosečna plata će biti do kraja ove godine 958 evra. Kada prosečna plata u jednoj zemlji pređe 1000 evra, tada i srednja klasa počinje da ulaže u stanove i tada će imati dodatne kupce za stanogradnju i to će se pozitivno odraziti na našu građevinsku industriju", rekao je Vesić.