Na današnji dan pre tačno 30 godina okončana je jedna od najvećih inflacija u dotadašnjoj istoriji. Tada je počela primena programa Dragoslava Avramovića kojim je zaustavljena hiperinflacija u Saveznoj Republici Jugoslaviji, a vrednost dinara izjednačena je sa nemačkom markom.
Jedan od do tada najpoznatijih srpskih ekonomista u svetu, visokopozicionirani stručnjak Svetske banke, postao je simbol stabilnosti dinara posle hiperinflacije, a narod ga je od milošte nazvao - Deda Avram.
Od bezvrednih novčanica sa gomilom nula, dobili smo pravu valutu - novi dinar koji i danas koristimo. Novčanica sa likom Jovana Jovanovića Zmaja tokom 1992. i 1993. godine imala je najveću nominalnu vrednost, od 500 milijardi dinara, je ujedno jedna i od najvećih u istoriji svetskih moneta.
Sa raspadom SFRJ početkom 90-ih, zemlja se suočila sa hiperinflacijom, tokom koje su cene porasle za čak 313 miliona odsto. Prema dogovoru tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića i predsednika Vlade Nikole Šainovića, ekonomisti predvođeni Dragoslavom Avramovićem napravili su plan zaustavljanja inflacije, koji je počeo da se primenjuje 24. januara 1994.
Početkom 1992. godine inflacija je bila oko 45 odsto mesečno, u maju je skočila na 80 odsto, a u junu je već dostigla 100 odsto mesečno. U jesen 1993. godine sastavljen je ekonomski tim predvođen Avramovićem čiji zadatak je bilo obaranje inflacije i stabilizacija finansijskog sistema.
Perioda pre stabilizacije dinara, građani se nerado sećaju, iako svi koji su bili zaposleni znaju da su plate "kalirale" iz sata u sat i tačno pamte primere šta su za njih mogli da kupe ujutru, a šta na kraju radnog dana. Bili su milijarderi po nulama na novčanicama, a ništa nisu mogli da kupe.
Štampanje para bez pokrića obezvredilo je plate i penzije tokom 40 meseci koliko je trajala hiperinflacija. Zarade su u januaru 1994. godine pale na oko 30 maraka, a penzije najvećeg broja penzionera na svega pet maraka.
Dragoslav Avramović je u svojoj knjizi "Rekonstrukcija monetarnog sistema Jugoslavije i pobeda nad inflacijom 1994. godine" citirao pismo Jelene Hristodulo, predsednice IO Sindikata prosvetnih radnika Srbije u kojem je navela da su poslednjeg dana 1993. godine zaposleni u Osnovnoj školi za decu oštećenog vida "Dragan Kovačević" dobili platu u protivvrednosti dve nemačke marke, a da su nastavnici 12. Beogradske gimnazije dobili početkom januara 1994. godine platu od 1,5 nemačke marke.
Dragoslav Avramović je rođen u Skoplju, gde je završio gimnaziju, a diplomu visokog obrazovanja stekao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1941. godine. Doktorat ekonomskih nauka stekao je 15 godina kasnije. Bio je rukovodilac stručnog tima za mobilizaciju inostranih sredstava, da bi u periodu od 1951. do 1953. godine radio kao savetnik Narodne banke Jugoslavije.
U inostranstvu je radio kao ekonomista u Svetskoj banci od 1953. do 1977. godine, a za to vreme uspeo je da napreduje od šefa Odeljenja za opšte studije do mesta direktora. Radio je i kao ekonomski savetnik Banke za trgovinu i razvoj u Vašingtonu u periodu od 1984. do 1988. godine. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 27. oktobra 1994. godine.
Dragoslav Avramović je postao guverner Narodne banke Srbije u martu 1994. i sa tog mesta je smenjen posle nešto više od dve godine – 15. maja 1996. godine. Kao guverner je upozoravao da "totalnom blokadom pregovora sa međunarodnim finansijskim organizacijama" savezna vlada gura zemlju u propast. Avramović je na izborima 1996. godine predvodio opozicionu listu "Zajedno", ali se usred kampanje, zbog zdravstvenih razloga, povukao iz izborne trke.
Preminuo je 26. februara 2001. godine u Rokvilu kod Vašingtona, a sahranjen na Novom groblju u Beogradu.
Ekonomisti tvrde da je najbolja brana protiv hiperinflacije nezavisna Narodna banka, uz podsećanje da je Avramović u Skupštini, kada je smenjen sa funkcije guvernera, rekao: "Neću da štampam pare".