Evropska unija (EU) je pod ogromnim pritiskom da ograniči cenu uvezenog prirodnog gasa kako bi smanjila troškove energenata, ali mnoge kompanije zarađuju bogatstvo prodajući jeftin američki gas kontinentu po cenama koje teraju suze na oči.
Tečni prirodni gas (LNG) utovaren u tankere u američkim lukama košta skoro četiri puta više na drugoj strani Atlantika, uglavnom zbog poremećaja na tržištu izazvanog skoro potpunim gubitkom ruskih isporuka nakon sankcija koje je Brisel uveo Moskvi zbog specijalne vojne operacije u Ukrajini.
Evropska komisija se našla pod žestokim pritiskom da osmisli plan za ograničenje cene gasa, ali neke zemlje, na čelu sa Nemačkom, strahuju da bi takva mera mogla da podstakne pošiljaoce da preusmere dragoceni teret negde drugde. Komisija uz to deluje kao da okleva, a njen predlog objavljen u utorak toliko je zahtevan da uslovi nisu bili ispunjeni čak ni tokom leta kada su cene bile povoljnije, piše "Politiko".
Najveći američki izvoznik LNG-a kaže da je uprkos svemu veliki deo trgovine u evropskim rukama.
"Devedeset odsto svega što proizvodimo prodajemo trećim stranama, a većina naših kupaca su komunalna preduzeća - 'Enels', 'Endesas', 'Naturgis', 'Centrikas' i 'Engis ov d vorld'", rekao je Kori Grindal, izvršni potpredsednik za svetsku trgovinu u američkom izvozniku LNG-a "Šenir enerdži" pomenuvši neke od najvećih evropskih energetskih kompanija.
"Šenir enerdži", koji je ove godine izvezao 70 odsto svog LNG-a u Evropu, prodaje svoj gas po fiksnim cenama određenim prema američkoj referentnoj ceni, nazvanoj "Henri hab", koja trenutno iznosi oko šest dolara za milion britanskih termalnih jedinica.
U proseku, cena za sve "Šenirove" ugovore je 115 odsto "Henri haba" plus tri dolara, rekao je Grindal. To iznosi oko 33 evra po megavat-satu. Poređenja radi, trenutna referentna stopa EU, nazvana TTF, iznosi 119 evra po megavat-satu.
To je velika naknada za one koji preprodaju taj LNG na evropskom tržištu na veliko, profitirajući od straha da možda neće biti dovoljno gasa da se pregura zima.
Uprkos strahovanjima da bi ograničenje cene u EU moglo da dovede do toga da se gas pošalje azijskim kupcima koji nude više i tako dovede do nestašice u celom bloku, Grindal je odlučno rekao "ne" na pitanje da li bi ograničenje cene uticalo na to kako "Šenir" posluje sa evropskim kompanijama.
"Naša zarada je zasnovana na tim dugoročnim ugovorima", dodao je on.
Drugim rečima, ako kupci odluče da razmene svoj dragoceni teret za veći profit izvan Evrope kada ga dobiju, to je njihova odluka.
Upiranje prstom
Razlika između cena gasa u SAD i EU nije prošla nezapaženo kod evropskih političara – ali većina upire prstom na američke proizvođače, a ne na preprodavce koji su bliži kući.
"U današnjem geopolitičkom kontekstu, među zemljama koje podržavaju Ukrajinu postoje dve kategorije koje se stvaraju na tržištu gasa: oni koji skupo plaćaju i oni koji prodaju po veoma visokim cenama", rekao je francuski predsednik Emanuel Makron. "Sjedinjene Države su proizvođač jeftinog gasa koji nam prodaju po visokoj ceni... Mislim da to nije prijateljski."
Makron je, navodi briselski portal, zgodno ignorisao činjenicu da je najveći evropski vlasnik dugoročnih američkih ugovora o gasu niko drugi do francuski "TotalEnerdžis".
Prilikom prošlomesečnog objavljivanja izveštaja o zaradi, finansijski direktor "TotalEnerdžisa" Žan-Pjer Sbrer je izjavio da je pristup kompanije više od 10 miliona tona američkog LNG-a godišnje "ogromna prednost za naše trgovce, koji mogu da posreduju između SAD-a i Evrope."
"A sada, s obzirom na cenu LNG-a, svaki tovar iznosi oko 80 miliona dolara, nekad čak i 100 miliona dolara. Dakle, kada smo u mogućnosti da preusmerimo ili da biramo između različitih tržišta, to je veoma efikasan način da maksimano povećamo vrednost koja dolazi iz tog posla", dodao je on. "Novčani tok ove veličine predstavlja početak nove ere za kompaniju."
Španska kompanija "Naturgi", koja prema ugovoru dobija oko pet miliona tona američkog LNG-a godišnje od "Šenira", takođe je ove godine zaradila skoro pet puta više od trgovanja gasom u poređenju sa 2021. godinom, zahvaljujući "povećanom rasponu između 'Henri haba' i TTF-a", kako su naveli u svom polugodišnjem izveštaju.
Dugoročni ugovori sa SAD nisu uvek bili tako isplativi. U stvari, od 2016. do najmanje 2018. godine, kupci su uglavnom gubili novac na fiksnim poslovima, što je dovelo do toga da ih neki prodaju dalje.
Španska "Iberdrola" je 2019. godine, na primer, založila svoj 20-godišnji ugovor sa "Šenirom" kod azijskog trgovca "Paviljon enerdži", koji sada ima koristi od prodaje na skupom globalnom tržištu.
U Ujedinjenom Kraljevstvu, "Centrika" je pokušala - i nije uspela - da proda svoj LNG ugovor 2020. godine, kada su ograničenja koja je uvela vlada dovela do pada cena u realnom vremenu. To je uključivalo 20-godišnji fiksni ugovor sa "Šenirom" koji bi trebalo da istekne 2038. godine.
Sada kada su cene u realnom vremenu ponovo skočile, "Centrika" - koja je deo kompanije "Britiš gas" u vlasništvu "Šela" - ubire plodove i željno je sklopila još dugoročnih ugovora, a najnoviji je 15-godišnji ugovor sa američkim izvoznikom LNG "Delfinom" koji počinje 2026.
"Ovo je zaista važan tok profita za nas", rekao je finansijski direktor "Centrika" Kris O'Šea investitorima.
Za razliku od nekih proizvođača - na primer na Bliskom istoku - koji ograničavaju krajnju destinaciju LNG-a na potrošače u Aziji i sprečavaju da se gas dalje prodaje po višoj ceni, američki gas menja vlasništvo u trenutku kada se utovari na brod i dolazi bez ikakvih obaveza.
To ostavlja kupcima slobodu da preusmere dragocenu ponudu gde god je to najprofitabilnije - ponekad na račun svojih klijenata, ako se ispostaviti da je jeftinije prekršiti već postojeće obaveze domaće isporuke.
"Možemo da kontrolišemo samo ono što možemo da kontrolišemo", rekao je Grindal. "Američki LNG je bez odredišta."
Ali što se tiče isporuke na brod po prethodno dogovorenim cenama, "naš fokus je da budemo taj pouzdani dobavljač, da budemo posvećeni obavezama koje smo preuzeli prema našim kupcima, i posvećeni smo da učinimo sve što možemo da pomognemo EU u ovoj situaciji."